NIŠ
Niš, ulaz u tvrđavu
Grad Niš
Istorijski nazivi
Naissus
Etimologija
Stsrp. Nyšь, pridev nyšьvskij, od antičkog imena grada Nāissus, a ovo verovatno izvedenica *Nāviskos od ranijeg keltskog imena reke Nišave *Nāvia ‘koritasta dolina’, očuvanog u njenom gornjem toku kao Nevlja, Navlja. (A.L.)
Atribucija
- grad bijeli: A na Nišu gradu bijelome (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 10:56) - bijeli: Pa ću doći Nišu bijelome (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 31:46); SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 91; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2 - turski: Kad do turskog Niša dolazio (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 15:90)
- bez atribucije: Oni idu Nišu i Vidinu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 53:26); Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 18; Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 31; SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 91; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 34; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 46; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 15
Geografski položaj
43° 20’ N, 21° 54’ E
Grad u Srbiji.
Istorijat
Dobar geografski položaj učinio ga je značajnim mestom u svakom istorijskom razdoblju: u rimsko doba imao je status municipijuma i glavnog grada kolonije, pod Nemanjićima je bio župni centar, a pod Turcima kadiluk.
Smatra se da su prvo naselje na mestu današnjeg Niša osnovali Kelti krajem III v. pre n.e. Grad Naissus je 169. postao municipijum, a od Dioklecijana nadalje pripadao je provinciji Dardaniji. U njemu je rođen osnivač Carigrada, Konstantin Veliki. Rimski grad, koji je Konstantin svojevremeno bogato ukrasio, 441. su porušili Huni. Obnovljen je i utvrđen sredinom VI v., ali je 615. opet porušen. Time je bio obeležen konačni pad romejskog Naisa.
U srednjem veku Niš je bio važno strateško mesto sa trgom. U njemu su se u XII v. susreli Stefan Nemanja i Fridrih Barbarosa. Posle Maričke bitke, tri godine pre Kosovske, okupirali su ga Turci, ali je konačno osvojen tek 1428. i 15 godina potom spaljen. Tada je grad obnovljen i sazidana je tvrđava koja i danas stoji. U XVI v. Niš je bio veliko selo na desnoj obali Nišave, podignuto na ruševinama nekadašnjeg grada. Dva veka kasnije, od njega je postala velika turska varoš sa gradom i kamenim mostom koji je desnu obalu spajao sa donjom varoši na levoj strani reke. Bio je opasan zemljanim bedemima unutar kojih su bile turska (3 mahale) i srpska (1 mahala) varoš. Tokom XIX v. Niš se razvio u veliki i napredan turski grad čijim su ulicama mogla da prolaze kola – što je bila retkost za turske varoši.
Epski kontekst
Pesme za Niš vezuju izvesnog vojvodu Stanišu (Vuk III, 10) i pominju ga u kontekstu boja na Deligradu 1810. (Vuk IV, 31; SM 63), boja na Čačku 1815. (Vuk IV, 46), opsade Temišvara (KH I, 2), drugog neuspelog hrišćanskog pohoda na Zvornik (KH I, 15) i drugih.
Antičko utvrđenje, razoreno i napušteno, obnavlja se u srednjem veku i, u doba prolaska krstaša (kraj XI v.), u njemu je bila jaka vizantijska posada. Kao važno uporište na putu za Carigrad, niška tvrđava je ojačavana, naročito u doba cara Manojla Komnina. Kada su je osvojili Turci, izgubila je raniji strateški značaj, pa se pretpostavlja da je bila zapuštena i prepuštena propasti. Krajem XVII i u XVIII v., u doba austrijsko-turskih ratova, niška tvrđava ponovo postaje aktualna, naročito posle 1717. kada su Austrijanci osvojili Beograd i Niš se opet našao na putu ka osvajanju Carigrada. Tada je srušeno staro i podignuto sasvim novo utvrđenje sa četiri kapije i mostobranom na levoj obali Nišave. Austrijanci privremeno osvajaju Niš 1737, ali je tvrđava konačno oslobođena od Turaka tek 1877.
Literatura
 | 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1971 | Marković, Jovan Đ.: Gradovi Jugoslavije, Beograd. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [2:168] |
| 1983 | Историја Ниша, 1-3, Историјски институт Београд, Градина и Просвета, Ниш 1983. [tom I] |
| 2003 | Дани европске баштине — Утврђења у Србији. The European Не- ritage Days — Fortifications in Serbia, Регионални завод за заштиту споменика културе, Смедерево 2003. [48-49] cobiss |