NEVESINJE, Nevesilje, Nevesinj

sl1

Nevesinje, panorama

sl1

Nevesinje 1900.

Istorijski nazivi

Netusini, Netussigne

Etimologija

Stsrp. na Nevesinju podь gradomь Věnačcemь XV v. (Даничић 2, 133). Nevesinje, nevesilje je starija varijanta slovenskog naziva biljke devesilje. (A.L.)

Atribucija

Nevesinje

Nevesilje Nevesinj

Geografski položaj

43° 15’ N, 18° 6’ E   
Mesto u BiH. Polje i grad u Hercegovini, danas u Republici Srpskoj.

Istorijat

Kod Vuka u Rječniku Nevesinje se pominje kao polje u Hercegovini i kao selo u tom polju.
U XII v. spominje se kao župa koja je pripadala Podgorju u terminologiji popa Dukljanina, ali se prvi pouzdan istorijski podatak o Nevesinju nalazi u letopisu Pećke patrijaršije u kom se kaže da je Sava Nemanjić u Nevesinju 1219. postavio prvog humskog episkopa. U dubrovačkim izvorima Nevesinje se prvi put pominje 1281. Sedište Nevesinjske župe i glavni grad bio je Vjenačac/Vinačac, kasnije i kneževsko sedište.
Početkom XIV v. gospodar župe bio je knez Konstantin Nemanjić (1303–1306), a od kraja tog veka pa do maja 1404. Nevesinjem vladaju knezovi Sankovići i, posle njih, Hranići Kosače. Posle 1404. Nevesinje osvajaju vladari susednih oblasti – Vlatko Vuković i Pavle Radenović. Vojvoda Sandalj Hranić, naslednik Vlatka Vukovića, boravio je jula 1412. u Nevesinju i primio dubrovačke poslanike. Jedno vreme Nevesinje je pripadalo Humu. U dubrovačkim izvorima pominje se još i 1406, 1425, 1430. i 1452. U Nevesinju su se naplaćivale i carine sve do 1435.
U rimsko doba kroz Nevesinje je išao put iz doline Neretve preko Biograda i Zaborana do Sarajevskog polja. Upravo tim starim i srednjovekovnim putem preko Zaborana iz pravca Sarajeva u proleće 1465. godine došli su Turci i uspostavili svoj logor u Nevesinjskom polju, odakle su dalje krenuli u osvajanje Gacka, Bileće i Trebinja. Već od 12. juna 1469. u Nevesinju se pominje vojvoda turskog porekla. Prvo stolovanje Turaka nije bilo u Vjenačcu ili u Biogradu, kako se moglo očekivati, već u Žiljevu 4 km od Nevesinja. Kao kadiluk, prvi put se pominje 1467, a od 1470. Nevesinje ima i kadiju. Pred kraj 1567. pripadala mu je skela Gabela.

Epski kontekst

Za Nevesinje se vezuje Ibrahim-beg Ljubović, epski junak velikog ugleda (KH I, 12, 17; SM 107; Vuk III, 64, 70; Vuk VII, 48; Vuk IX, 2, 5), o čijoj tragičnoj ženidbi 1793. posebno peva pesma Vuk VII, 23 (i varijante Vuk III, 81; KH I, 7). Smrt bega Ljubovića u pesmi je povezana sa bezuspešnim hrišćanskim napadom na Osijek (KH I, 17). (Osijek od 1687. više nije bio pod Turcima, pa se pesma ne može uzimati kao istorijski verodostojna.)
SANU III, 60 u Nevesinju pominje izvesnog Omera Begovića, a SANU IV, 21 peva o napadu Brđana na Begovića kulu u Nevesinju.
U nekim pesmama (o bici kod Grahova 1836, o smrti Smail-age Čengića, bojevima pod Ostrogom i u Dugi, o svatovskom groblju na Morinama, bezuspešnom hrišćanskom napadu na Zvornik i sl.) Nevesinje se pominje isključivo kao polje - prostrano (SM 86), pitomo (SANU III, 18), široko (MH I, 66; KH I, 7, 15; Vuk IX, 32; Vuk IV, 55), lijepo (Vuk VIII, 60), ravno (Vuk IX, 28) – ili bez atribucije (Vuk IV, 57; Vuk VIII, 60, 61; Vuk IX, 32; SM 141).

Nevesinjska puška
U Nevesinju je 1875. podignut ustanak poznat pod imenom Nevesinjska puška, iniciran napadom čete harambaše Pere Tunguza na turski karavan u Bišini na Ćetnoj poljani. Tom prilikom ubijeno je sedam turskih kiridžija, što je bio uvod u sukobe većih razmera: dva dana kasnije, u crkvi u Kifinu Selu donesena je odluka da se ustanak ubrza i proširi na ostale hercegovačke srezove. Ustanak, koji je počeo kao narodna borba za slobodu i ujedinjenje, voljom velikih sila završio se austrougarskom okupacijom Bosne i Hercegovine. Protiv nove austrougarske vlasti Nevesinjci su prvi podigli ustanak u Ulogu 1882.

Literatura

book1957Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo  cobiss
book1959Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  [82]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  [2:133]  cobiss
book1979Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979.  [414, nap.76: 415, nap. 85]  cobiss