VELESTOVO

sl1

Velestovo na Ohridu, Makedonija

Etimologija

Selo Velestovo ima i kod Ohrida, a u Tesaliji nekada je postojalo Velestino. Ovi toponimi pretpostavljaju slovensko lično ime *Velest ili *Velesta, čija struktura nije jasna. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

42° 31’ N, 18° 57’ E   
Selo kod Kčeva u Crnoj Gori. Takođe i istoimeni predeo na jugu od planine Kopitnika.

Istorijat

Pripada oblasti čevskog plemena (ili Ozrinića), ali je danas na teritoriji opštine Danilovgrad koja obuhvata uglavnom područje plemena Bjelopavlići.
U selu koje leži pored glavnog puta postoje dve crkve (sv. arhanđela Mihaila i sv. Pantelejmona) za koje se ne zna kad su podignute.

Epski kontekst

Pesme u Velestovu pominju Andriju Šogovića (SM 12), Mrvalja odnosno Mrvaljevića Vukotu i Mandušića Vuka (SM 99, 140). Javlja se takođe i u kontekstu istrage poturica 1707. (SANU IV, 13 – u pesmi pogrešno 1702) i pogibije Alaj-bega Čengića (Vuk VIII, 15). U SM 132 poznati hajduci Stanko i Nikola Sočivica pominju se kao sinovci Lazara Pecirepa, a Velestovo kao njihovo boravište. Istorijske Sočivice, međutim, nisu bile u srodstvu sa Pecirepom (jedan od trojice braće bio je u njegovoj hajdučkoj družini) i živeli su u Imotskom (Hrvatska).

Još i: istoimeno mesto u Makedoniji.

Literatura

book2002Геземан, Герхард: Студије о јужнословенској народној епици, Избор, превод и поговор Томислав Бекић, Завод за уџбенике и наставна средства – Вукова задужбина – Матица српска, Београд.  cobiss
book2002Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002  [tom 1]  cobiss