VRDNIK, Brdnik

sl1

Vrdnik, panorama

sl1

Vrdnička Ravanica

Istorijski nazivi

Verdnik, Vednik, Verdnikselo, Verdnik szelo, Rednak, Rednuk

Etimologija

Nejasno, po srednjovekovnim mađarskim zapisima izlazilo bi da je v- sekundarno (up. Vis), možda *Rъdnikъ od korena koji je u sln. rdeč ‘crven’, ali bez paralela. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

45° 7’ N, 19° 47’ E   
Selo u Srbiji. Nalazi se u Sremu, severno od Rume i 15 km južno od Novog Sada, na južnoj padini Fruške gore.

Istorijat

Kao mađarski grad, pominje se prvi put 1315. Od grada su ostali samo kula donžon, ostaci još jedne manje kule i deo zida. Ta veća kula je sa svoje čvrstine i snage ušla i u poslovicu: „Dok je Vrdničke kule” (u značenju: dugo, zauvek).
U Vrdniku su neko vreme boravile mošti kneza Lazara pre nego što su vraćene u njegovu zadužbinu, u manastir Ravanicu.
Kod Vuka u Rječniku javlja se kao: „1) selo u Fruškoj gori. 2) namastir kod toga sela (taj se namastir zove i Ravanica).”

Epski kontekst

Pominje se u kontekstu pesme o zidanju Ravanice. Za razliku od Vukovih pesama sa istim naslovom (Vuk II, 35, 36), gde knez Lazar gradi crkvu „u Resavi, kraj vode Ravana”, pesma SANU II, 28 sasvim pogrešno u taj kontekst stavlja vrdničku Ravanicu. Žrtva ovakve zabune mogao je biti samo pevač iz Srema koji nije imao razloga da sumnja u jedinstvenost i autentičnost sremske Ravanice u kojoj su svečeve mošti ležale sve do druge polovine XX v.

Literatura

book1950Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд.  [157]  cobiss
book1966Marković, Milica: Geografsko-istorijski imenik naselja Vojvodine, Novi Sad.  [196]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [428]  cobiss