VRANJINA, Vranina

sl1

Vranjina, ostaci tvrđave

sl1

Manastir Vranjina

Istorijski nazivi

Vranja

Etimologija

Stsrp. u Vranyně, od Vranine moglo bi biti istovetno nazivu biljke iz roda Loxifraga vranjina (ili vranjin), zabeleženom u Hercegovini (izvorno *vraninja?). (A.L.)

Atribucija

Vranjina

Vranina

Geografski položaj

42° 16’ N, 19° 8’ E   
Selo i manastir na istoimenom ostrvu – danas poluostrvu – u Skadarskom jezeru (Crna Gora).

Istorijat

U turskom defteru iz XV v. selo Vranja se vodi kao timar starešine, koji pripada skadarskom Žabljaku.
Osnivanje manastira Vranjina pripisuje se prvom zetskom episkopu Ilarionu u prvoj polovini XIII v., a prvi put se pominje u povelji arhiepiskopa Save I 1232/33. (Ta građevina sa crkvom posvećenom sv. Nikoli porušena je tokom turskih prodora u Crnu Goru.) Kao i ostrvo Lesendro, manastir je bio predmet sukoba Crnogoraca i Turaka. Oba ostrva su Turci oteli od Crne Gore 1843. (u Vuk VIII, 62 kaže se 1844), što je Njegoš teško podneo (otuda izreka: „Izgore ka vladika za Lesendrom”). Obnovio ga je knjaz Nikola I Petrović 1886. iz pijeteta prema srednjovekovnoj starini i prema Njegošu.

Epski kontekst

Pominje se i u kontekstu pohare Kuča 1855. (vide ) u pesmi Vuk IX, 10.

Literatura

book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1:155]
book2002Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002  [tom 1]  cobiss