VIŠEGRAD
Višegrad, most preko Drine
Višegrad u doba Austrougarske
Istorijski nazivi
Pavlovina
Etimologija
Prasl. *vyše gordъ, naziv za tvrđavu podignutu na reci uzvodno od nekog važnog mesta, stsrp. Vyšegradь pored onog na Bistrici više Prizrena i jedan danas nepoznat u okolini Gračanice, u Mađarskoj Visegrád na Dunavu više Budima, u Češkoj Vyšehrad na Vltavi više Praga, u Poljskoj dva Wyszogród-a na Visli, jedan više Plocka, drugi više Helmna, u Ukrajini Višhorod na Dnjepru više Kijeva. Up. Лома 2003. (A.L.)
Atribucija
- grad: A ti hajde gradu Višegradu (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 3:18)
- bez atribucije: Od Saraj’va preko Višegrada (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2:1084); KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 4; MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 5
Geografski položaj
44° 18’ N, 17° 54’ E
Grad u BiH, na reci Drini.
Istorijat
Mada je nastao još u XIV v., prvi put se pominje 1407. u posedu plemićke porodice Pavlović (otud staro ime grada – Pavlovina), a potom 1433. Njegovo predgrađe Podvišegrad spominje se 1422. Sve do 1449. bio je u sastavu Srbije, a potom, do smrti Tvrtka II, u vlasti bosanskih vladara. Ostaci ovog grada stoje na brežuljku iznad današnje varoši Višegrad, iznad desne obale Drine. Turci su ga morali zauzeti pre februara 1462. jer je već tada u njemu sedeo kadija. Tvrđava je napuštena 1838, a pod austrougarsku vlast grad je dospeo 1878, posle okupacije Bosne.
Bio je važan prelaz preko Drine, koji je povezivao Bosnu i Srbiju. Pre nego što je veliki vezir Mehmed-paša Sokolović 1571. podigao u njemu kameni most, prelaz preko Drine bio je na mestu zvanom Stari Brod, i obavljao se drvenom skelom koja se često razbijala u brzacima.
U epici je zidanje mosta preko Drine u Višegradu („na Drini ćuprije”) obrađeno kao poseban motiv koji je, kao i stih 142 (iz KH I, 3): „Osta danas na Drini ćuprija”, poslužio Ivi Andriću za njegov čuveni roman. Most je zadužbina velikog vezira Mehmed-paše Sokolovića, a podigao ga je Kodža Mimar Sinan. Gradnja mosta, koji je dug 180 a širok više od 7 metara, započeta je 1571. a dovršena 1578.
Epski kontekst
Pominje se kao mesto na putu od Travnika do Temišvara u kontekstu opsade Temišvara (KH I, 2), i kao mesto iz kojeg potiče izvesni Ahmo u kontekstu sultanove ženidbe Lehovkinjom Marom (MH III, 5). Pesma KH I, 4 peva o nastanku konjskih tragova u steni na obali Drine kod Višegrada (kada je Alija Đerzelez preskočio Drinu jer na njoj još nije bilo mosta), a pesma KH I, 3 o zidanju mosta na Drini kod Višegrada.
Literatura
 | 1950 | Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд. [167-168] cobiss |
| 1953 | Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo. cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:195; 3:575] |
| 2000 | Ристановић, Слободан (прир.): Река Дрина и Подриње, Београд. [174-210] cobiss |