VRANJE, Vranja

sl1

Vranje između dva svetska rata

sl1

Markovo kale, ostaci starog grada pored Vranja

Etimologija

U žitiju Stefana Nemanje od Prvovenčanog glagoljemy Vrani, u Gračaničkoj povelji kralja Milutina po Vraniju, pridev na -ьjь od vrana s kolebanjem u rodu, up. međnik Vranija stěna u povelji Grgura Brankovića Hilandaru. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

42° 33’ N, 21° 54’ E   
Grad u Srbiji.

Istorijat

Nalazi se na jugu zemlje, u istoimenom polju u dolini Južne Morave.
Prvi put se pominje 1093. kada ga je Vukan, veliki župan kralja Bodina, zauzeo u borbi protiv Vizantinaca. Srednjovekovno naselje imalo je varoš i iznad nje utvrđenje. Turci su zauzeli Vranje 1455, pošto su godinu dana ranije, u bici kod planine Trepanje (Ćafa Tropojs kod sela Svirci), potukli Srbe pod vođstvom Nikole Skobaljića. Grad je oslobođen u srpsko-turskom ratu 1877–1878.
Knez Baldovin je, u vreme vladavine kralja Stefana Dečanskog (1321–1331), podigao u Vranju crkvu sv. Nikole kao porodičnu zadužbinu. Njegov sin župan Maljušat saglasio se sa Dušanovom željom da se hram daruje Hilandaru kraljevskom poveljom nastalom između 1343. i 1345. Stari hram sv. Nikole je bio zapušten i obrušio se tokom vekova turske uprave.
Na brdu iznad grada stoji Markovo kale, ostaci srednjovekovnog utvrđenog grada koji je – po predanju – podigao Kraljević Marko.

Epski kontekst

Pesme Vuk IV, 31 i SM 63 pominju ga u kontekstu boja na Deligradu 1806.
U obliku Vranja javlja se i kod Vuka u Rječniku kao: „1) varošica u jugoistočnoj Srbiji; 2) u Crnoj gori brdo kod Careva Laza”. U ovom drugom značenju (planina, zelena planina) javlja se u pesmama o bici na Carevom lazu (SM 8, 99, 140).

Literatura

book1879Новаковић, С.: Ново Брдо и Врањско Поморавље у историји српској XIV и XV века, Годишњица Николе Чупића 3, 263-355.  [263-355]
book1896Хаџи-Васиљевић, Јован: Ка историји града Врања и његове околине, Годишњица Николе Чупића 16, 265-338  [265-338]
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  [s.v. Врања]  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  cobiss
book1994Томовић, Гордана: Врање и околина у средњем веку, Девет векова Врања, Врање, 45-58  cobiss