VRANJE, Vranja
Vranje između dva svetska rata
Markovo kale, ostaci starog grada pored Vranja
Etimologija
U žitiju Stefana Nemanje od Prvovenčanog glagoljemy Vrani, u Gračaničkoj povelji kralja Milutina po Vraniju, pridev na -ьjь od vrana s kolebanjem u rodu, up. međnik Vranija stěna u povelji Grgura Brankovića Hilandaru. (A.L.)
Atribucija
- na Moravi: Opremi je Vranji na Moravu (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 31:145), SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63, 99
Geografski položaj
42° 33’ N, 21° 54’ E
Grad u Srbiji.
Istorijat
Nalazi se na jugu zemlje, u istoimenom polju u dolini Južne Morave.
Prvi put se pominje 1093. kada ga je Vukan, veliki župan kralja Bodina, zauzeo u borbi protiv Vizantinaca. Srednjovekovno naselje imalo je varoš i iznad nje utvrđenje. Turci su zauzeli Vranje 1455, pošto su godinu dana ranije, u bici kod planine Trepanje (Ćafa Tropojs kod sela Svirci), potukli Srbe pod vođstvom Nikole Skobaljića. Grad je oslobođen u srpsko-turskom ratu 1877–1878.
Knez Baldovin je, u vreme vladavine kralja Stefana Dečanskog (1321–1331), podigao u Vranju crkvu sv. Nikole kao porodičnu zadužbinu. Njegov sin župan Maljušat saglasio se sa Dušanovom željom da se hram daruje Hilandaru kraljevskom poveljom nastalom između 1343. i 1345. Stari hram sv. Nikole je bio zapušten i obrušio se tokom vekova turske uprave.
Na brdu iznad grada stoji Markovo kale, ostaci srednjovekovnog utvrđenog grada koji je – po predanju – podigao Kraljević Marko.
Epski kontekst
Pesme Vuk IV, 31 i SM 63 pominju ga u kontekstu boja na Deligradu 1806.
U obliku Vranja javlja se i kod Vuka u Rječniku kao: „1) varošica u jugoistočnoj Srbiji; 2) u Crnoj gori brdo kod Careva Laza”. U ovom drugom značenju (planina, zelena planina) javlja se u pesmama o bici na Carevom lazu (SM 8, 99, 140).
Literatura
 | 1879 | Новаковић, С.: Ново Брдо и Врањско Поморавље у историји српској XIV и XV века, Годишњица Николе Чупића 3, 263-355. [263-355] |
| 1896 | Хаџи-Васиљевић, Јован: Ка историји града Врања и његове околине, Годишњица Николе Чупића 16, 265-338 [265-338] |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.v. Врања] cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |
| 1994 | Томовић, Гордана: Врање и околина у средњем веку, Девет векова Врања, Врање, 45-58 cobiss |