VRČIN
Istorijski nazivi
Hirçin
Atribucija
- selo: Pa je šilje do sela Vrčina (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 48:102)
Geografski položaj
44° 40’ N, 20° 35’ ESelo kod Beograda (Srbija).
Istorijat
Prvi put se pominje u turskom popisu vlaha Beogradske nahije iz 1528. kao selo Hrčin (Hirçin) sa 6 domova. U doba Prvog srpskog ustanka beleži se kao selo u nahiji Gročanskoj. Četrdeset godina kasnije (1846) vodi se kao „selo u okružiju beogradskom, srezu podunavskom”* koje ima parohijsku crkvu, a u Kraljevini Srbiji (1892) kao mesto u Vrčinskoj opštini (srez Gročanski, okrug Podunavski).
Prema predanju, prva crkva (brvnara) podignuta je u selu u XVIII v. na mestu zvanom Prljuša. Na mestu današnje crkve ranije je bio prnjavor. Postoje i Manastirište ili Namastirine, Crkvište i Selište. Početkom XX v. (1903) u selu su još bila tri „madžarska groblja”.
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu Vučićeve bune 1842. (vide ).
Literatura
1892 | Kотуровић, Стев. М.: Речник места у Краљевини Србији по службеним подацима, у Београду, издање и штампа Државне штампарије Краљевине Србије. cobiss |
1903 | Николић, Ристо Т.: Околина Београда. Антропогеографска испитивања, Српски етнографски зборник 5, Насеља српских земаља II. |
1963 | Николић, Илија: Кад морија Мостар моријаше ..., Савез Удружења фолклориста Југославије IX, Сарајево, 126-135. |
1973 | Вујовић, Бранко: Црквени споменици на подручју града Београда, Завод за заштиту споменика културе града Београда. cobiss |
1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [428] cobiss |
1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [141*] |
1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [35] cobiss |