VELIKA HOČA, Hača, Oča
Istorijski nazivi
Hoçë e Qytetit
Etimologija
Stsrp. Hotьča / Hodьča, prisvojni pridev na -jь u ženskom rodu prema vьsь ‘selo’ od ličnog imena *Xodъkъ ili *Xotъkъ, skraćenog od Hodimir odnosno Hotimir ili sl., up. Foča, u muškom i srednjem rodu u Sloveniji Hoč, Hoče, u Češkoj Chodeč (gen. Chodča), u Poljskoj Chodecz pored Chotecz, Chocz. (A.L.)
Atribucija
Hača
- bez atribucije: Sve od Hače i od Oraovca (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63)
- bez atribucije: I od Oče i od Oraovca (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 10)
Geografski položaj
42° 23’ N, 20° 40’ ESelo u Srbiji. Nalazi se oko 5 km južno od Orahovca i spada u red najstarijih srpskih naselja u Metohiji.
Istorijat
Pominje se u svim poveljama Nemanjića, počev od Stefana Nemanje (1166–1196) do Stefana Dušana (1331–1355). Zna se da je u XV v. imala svoj trg.
U selu postoje crkve (ili njihovi ostaci): sv. Ane, sv. Arhanđela, sv. Ilije, sv. Jovana, sv. Luke, sv. Nedelje, sv. Nikole, sv. Petra, sv. Petke, Prečiste Bogorodice i sv. Stefana. Jedna od najstarijih je crkva sv. Nikole, sagrađena u XIII a obnovljena u XVI v. Crkva sv. Jovana i crkva sv. Stefana potiču iz XIV v. i obe su obnovljene u XVI v. Od Dušanovog doba vinogradi Velike Hoče pripadali su manastiru Dečani.
Kako je Velika Hoča uvek bila veliko srpsko selo, moguće je da se radi zapravo o jednom drugom mestu, Hoči Zagradskoj (42° 10' N, 20° 41' E). Ova Hoča je selo na levoj obali Prizrenske Bistrice, oko 5 km j/z od Prizrena. Veliki župan Stefan Nemanja priložio ga je 1198/99. Hilandaru, što je kralj Milutin potvrdio. Kao Hodča pod Cviljenom pominje se 1348. u Arhanđelovskoj povelji srpskog cara Stefana Dušana. Pod imenom Hoča Zagradska upisana je na Triodu iz XVI–XVII v. koji se čuvao među knjigama crkve sv. Đorđa Runovića u Prizrenu.
Krajem XVIII v. Srbi iz sela primili su islam, a kasnije se poarbanašili. Do kraja tog veka u selu je postojala crkva sv. Nikole. Južno od sela, u brdima, nalazi se pećina-isposnica, koja je pregradnim zidom bila pretvorena u crkvu.
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu bitke na Visočici 1796. (Vuk IV, 10) i boja na Deligradu 1806. (SM 63), oba puta kao mesto iz kojeg se regrutuje turska vojska.
Literatura
1940 | Пурковић, Миодраг Ал.: Попис села у средњевековној Србији, Скопље. cobiss |
1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3:420-421] |
2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 1, 3] cobiss |