VELESTOVO
Velestovo na Ohridu, Makedonija
Etimologija
Selo Velestovo ima i kod Ohrida, a u Tesaliji nekada je postojalo Velestino. Ovi toponimi pretpostavljaju slovensko lično ime *Velest ili *Velesta, čija struktura nije jasna. (A.L.)
Atribucija
- selo: A posla je selu Velestovu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 12:16); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 15; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 13 - malo selo: I maloga sela Velestova (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 8:94) - maleno selo: Od malena sela Velestova (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 53:53) - krvavo selo: Od krvava sela Velestova (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 13:394) - krvavo ravno: Na krvavo ravno Velestovo (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 132:86)
- bez atribucije: S Velestova Mrvalja Vukotu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 99:7); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 8; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 15; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 140; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 13
Geografski položaj
42° 31’ N, 18° 57’ E
Selo kod Kčeva u Crnoj Gori. Takođe i istoimeni predeo na jugu od planine Kopitnika.
Istorijat
Pripada oblasti čevskog plemena (ili Ozrinića), ali je danas na teritoriji opštine Danilovgrad koja obuhvata uglavnom područje plemena Bjelopavlići.
U selu koje leži pored glavnog puta postoje dve crkve (sv. arhanđela Mihaila i sv. Pantelejmona) za koje se ne zna kad su podignute.
Epski kontekst
Pesme u Velestovu pominju Andriju Šogovića (SM 12), Mrvalja odnosno Mrvaljevića Vukotu i Mandušića Vuka (SM 99, 140). Javlja se takođe i u kontekstu istrage poturica 1707. (SANU IV, 13 – u pesmi pogrešno 1702) i pogibije Alaj-bega Čengića (Vuk VIII, 15). U SM 132 poznati hajduci Stanko i Nikola Sočivica pominju se kao sinovci Lazara Pecirepa, a Velestovo kao njihovo boravište. Istorijske Sočivice, međutim, nisu bile u srodstvu sa Pecirepom (jedan od trojice braće bio je u njegovoj hajdučkoj družini) i živeli su u Imotskom (Hrvatska).
Literatura
 | 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 1] cobiss |
| 2002 | Геземан, Герхард: Студије о јужнословенској народној епици, Избор, превод и поговор Томислав Бекић, Завод за уџбенике и наставна средства – Вукова задужбина – Матица српска, Београд. cobiss |