PROKUPLJE
Prokuplje, latinska crkva
Istorijski nazivi
Hammeum, Komplos, Urćup
Etimologija
Od imena svetitelja *Prokupьje < gr. Prokópios ‘Prokopije’, sa promenom roda u srednji po analogiji na imenice tipa snoplje, kao i kod naziva praznika Prokoplje. Nema potrebe pretpostavljati pridev na -je od kraćeg oblika svetačkog imena Prokop, kako to čini Skok III 50a. (A.L.)
Atribucija
- grad bijeli: Na Prokuplju gradu bijelome (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 10:56)
Geografski položaj
43° 14’ N, 21° 35’ E
Grad u Srbiji. Nalazi se na reci Toplici (levoj pritoci Južne Morave), j/z od Niša. Glavno mesto oblasti Toplica.
Istorijat
Prokuplje je poznato kao arheološko nalazište (lokaliteti Herkules, Pločnik i Kavolak), naročito iz rimskog doba. Utvrđenje na Hisaru, danas u ruševinama, podignuto je na antičkim temeljima, a oko njega je s vremenom bilo nastalo naselje Hammeum, jer je kroz Toplicu vodio put od Jadranskog mora, preko Niša, za Sofiju. Na Hisaru je, posle rimskog kastruma, bilo ranovizantijsko naselje Komplos, iz kojeg se kasnije razvilo srednjovekovno srpsko utvrđenje sa podgrađem.
Današnji grad je ime dobio po svom zaštitniku, svetom Prokopiju, koji je ovamo prenet iz Niša pošto su ga Turci osvojili 1386. Prvi put se pominje u jednoj povelji kneginje Milice. Turci su osvojili Prokuplje 1439, ali je Segedinskim mirom 1444. ono vraćeno srpskoj državi. Deset godina kasnije, Turci su ga opet osvojili i nazvali Urćup. Kad je prestao da bude pogranično mesto, grad je izgubio raniji strateški značaj, pa je počeo da se razvija kao trgovački centar. U XVI v. mesto je imalo dubrovačku koloniju i veliki karavan-saraj. Dalji razvoj Prokuplja bio je ometan stalnim ratovima, raseljavanjem starosedelaca i doseljavanjem arbanaških kolonista. Iako je u XVII v. bilo njihova najveća trgovačka kolonija u Srbiji, Dubrovčani su ipak napustili Prokuplje u tom periodu. Najzad, orijentalna varoš u Prokuplju potpuno je izgorela kad su je Turci spalili 1877, napuštajući srpske gradove.
Epski kontekst
Za grad se u Vuk III, 10 vezuje ime Juga Bogdana i njegovih devet sinova koji nisu istorijski potvrđeni. U drugim pesmama Jugovići se javljaju kao držaoci Kruševca ili Vučitrna.
U Prokuplju postoje dve crkve: crkva sv. Prokopija i Latinska crkva.
Crkva sv. Prokopija potiče iz X v., a obnovljena je 1734. Pošto su Turci zauzeli Niš, u nju su prenete mošti sv. Prokopija iz istoimenog niškog manastira. Smatra se da je grad po sv. Prokopiju i dobio ime, jer se 1395. pominje kao grad sv. velikomučenika Prokopija.
Latinska crkva je podignuta u XIV v. Pominje se 1680.
Literatura
 | 1899 | Ердељановић, Ј. & Николић, Р. Т.: Трговачки центри и путеви по српској земљи у средњем веку и у турско доба, Београд. [34-35] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1971 | Marković, Jovan Đ.: Gradovi Jugoslavije, Beograd. cobiss |
| 1976 | Tabula Imperii Romani. Naissus, Dyrrhacion-Scupi-Serdica-Thessalonike, Slovenska akademija znanosti in umetnosti, Ljubljana 1976. [61] cobiss |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 3] cobiss |