POPOVI

sl1

Knez Ivan Knežević

Atribucija

Geografski položaj

44° 45' N, 19° 17' E   
Selo u BiH (Republika Srpska). Nalazi se na levoj obali reke Drine, istočno od Bijeljine.

Epski kontekst

U pesmi Vuk IV, 29 pominju se kao mesto Ivana Kneževića, kneza od Semberije. U ostalim pesmama javljaju se u kontekstu boja na Zupcima (Vuk IX, 26, 27) i boja na Grahovcu (SANU IV, 38). Pesma SM 4 pominje u Popovima Savu Vladisavljevića, »slugu« ruskog cara.

Knez Ivo od Semberije (1760–1840)
Iako pesma kaže drukčije, Ivan Knežević je rođen u Dvorovima kod Bijeljine, a od svoje dvadesete godine bio je nasledni knez u Semberiji. Za vreme Prvog srpskog ustanka otkupio je brojno srpsko roblje koje je Kulin kapetan 1806. odveo iz podrinjskog sela Dobrića u Bosnu, pošto je posekao sve viđenije ljude i glavare. Da bi to postigao, knez Ivo je morao da proda celokupno svoje imanje, uključujući i porodičnu krsnu ikonu. Već sledeće godine (1807) prešao je sa otkupljenim robljem u Srbiju i tokom ustanka učestvovao u mnogim borbama u Podrinju i zapadnoj Srbiji. Posle sloma ustanka 1813. prešao je u Srem gde je živeo u bedi dok ga knez Miloš nije postavio za člana šabačkog suda, posle čega ga je prihvatio i šabački vladika Gavrilo. Umro je u Šapcu, gde je i sahranjen.
O njemu je Branislav Nušić napisao dramu (koja je poslužila kao libreto za istoimenu operu Isidora Bajića), a Filip Višnjić ga je ovekovečio u pesmi „Knez Ivan Knežević” (Vuk IV, 29), koja se završava gorkim i prekornim stihovima:
Blago Ivi i Ivinoj duši!
I to Ivi niko ne pripozna,
Ni Ivanu kogodi zafali,
A kamo li da Ivanu plati.
Ivan ne će ni od koga plate.
Ivanu će Ristos Gospod platit’,
Kada Ivan bude na istini (262–268).


Literatura

book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [2:365]
book2002Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002  [tom 3]  cobiss