POPOVI
Atribucija
- iz Hercegovine: Od Popova iz Hercegovine (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 4:35)
- bez atribucije: Ide Ivo dvoru Popovima (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 29:35), Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 26, 27; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 38
Geografski položaj
44° 45' N, 19° 17' ESelo u BiH (Republika Srpska). Nalazi se na levoj obali reke Drine, istočno od Bijeljine.
Epski kontekst
U pesmi Vuk IV, 29 pominju se kao mesto Ivana Kneževića, kneza od Semberije. U ostalim pesmama javljaju se u kontekstu boja na Zupcima (Vuk IX, 26, 27) i boja na Grahovcu (SANU IV, 38). Pesma SM 4 pominje u Popovima Savu Vladisavljevića, »slugu« ruskog cara.
Knez Ivo od Semberije (1760–1840)
Iako pesma kaže drukčije, Ivan Knežević je rođen u Dvorovima kod Bijeljine, a od svoje dvadesete godine bio je nasledni knez u Semberiji. Za vreme Prvog srpskog ustanka otkupio je brojno srpsko roblje koje je Kulin kapetan 1806. odveo iz podrinjskog sela Dobrića u Bosnu, pošto je posekao sve viđenije ljude i glavare. Da bi to postigao, knez Ivo je morao da proda celokupno svoje imanje, uključujući i porodičnu krsnu ikonu. Već sledeće godine (1807) prešao je sa otkupljenim robljem u Srbiju i tokom ustanka učestvovao u mnogim borbama u Podrinju i zapadnoj Srbiji. Posle sloma ustanka 1813. prešao je u Srem gde je živeo u bedi dok ga knez Miloš nije postavio za člana šabačkog suda, posle čega ga je prihvatio i šabački vladika Gavrilo. Umro je u Šapcu, gde je i sahranjen.
O njemu je Branislav Nušić napisao dramu (koja je poslužila kao libreto za istoimenu operu Isidora Bajića), a Filip Višnjić ga je ovekovečio u pesmi „Knez Ivan Knežević” (Vuk IV, 29), koja se završava gorkim i prekornim stihovima:
Iako pesma kaže drukčije, Ivan Knežević je rođen u Dvorovima kod Bijeljine, a od svoje dvadesete godine bio je nasledni knez u Semberiji. Za vreme Prvog srpskog ustanka otkupio je brojno srpsko roblje koje je Kulin kapetan 1806. odveo iz podrinjskog sela Dobrića u Bosnu, pošto je posekao sve viđenije ljude i glavare. Da bi to postigao, knez Ivo je morao da proda celokupno svoje imanje, uključujući i porodičnu krsnu ikonu. Već sledeće godine (1807) prešao je sa otkupljenim robljem u Srbiju i tokom ustanka učestvovao u mnogim borbama u Podrinju i zapadnoj Srbiji. Posle sloma ustanka 1813. prešao je u Srem gde je živeo u bedi dok ga knez Miloš nije postavio za člana šabačkog suda, posle čega ga je prihvatio i šabački vladika Gavrilo. Umro je u Šapcu, gde je i sahranjen.
O njemu je Branislav Nušić napisao dramu (koja je poslužila kao libreto za istoimenu operu Isidora Bajića), a Filip Višnjić ga je ovekovečio u pesmi „Knez Ivan Knežević” (Vuk IV, 29), koja se završava gorkim i prekornim stihovima:
Blago Ivi i Ivinoj duši!
I to Ivi niko ne pripozna,
Ni Ivanu kogodi zafali,
A kamo li da Ivanu plati.
Ivan ne će ni od koga plate.
Ivanu će Ristos Gospod platit’,
Kada Ivan bude na istini (262–268).
I to Ivi niko ne pripozna,
Ni Ivanu kogodi zafali,
A kamo li da Ivanu plati.
Ivan ne će ni od koga plate.
Ivanu će Ristos Gospod platit’,
Kada Ivan bude na istini (262–268).
Literatura
1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [2:365] |
2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 3] cobiss |