POŽEGA
Užička Požega 1962.
Požega, današnji izgled
Istorijski nazivi
Malavicusa, Malvesa, Užička Požega
Etimologija
1480/82: supra Posagam, 1512: de Poxega, od Požege (Dinić 1978, 69). Od po-žeći, ‘krčevina nastala paljenjem’. (A.L.)
Atribucija
- ravna: Dođe knjiga u Požegu ravnu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 31:17) - pitoma: Stiže bane pitomoj Požezi (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 31:216) - bez atribucije: Na Požegu banu Milutinu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 31 :5)
Geografski položaj
43° 50' N, 20° 2' E
Grad u Srbiji.
Istorijat
Nalazi se u zapadnom Pomoravlju, na obalama reke Skrapež nedaleko od njenog ušća u Zapadnu Moravu, 22 km istočno od Užica. U antičko doba na tom mestu je bio grad Malavicusa (Malvesa). U srednjem veku prvi put se pominje 1282. i 1283, po robinjama koje su otud odvedene. Turci su spalili Požegu 1805, tokom Prvog srpskog ustanka.
Epski kontekst
Siže se bavi ratom »silnog car-Stevana« protiv bugarskog kralja Mijaila (bitka kod Velbužda 1330), u kome učestvuje i ban Milutin, gospodar grada Požege i oblasti Dragačevo. Istorijski, međutim, komandu nad vojskom i glavnu reč u ovom ratu imao je Dušanov otac – kralj Stefan Dečanski, a budući srpski car je u tom trenutku još uvek bio samo »mladi kralj«. Precenjenu ulogu Dušanu pripisuju ne samo pesme, već i srednjovekovni pisani izvori.
Literatura
 | 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1988 | Marković, Jovan Đ.: Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije, „Svjetlost”, Sarajevo. cobiss |