POŽAREVAC
Požarevac, centar
Potpisivanje Požarevačkog mira 1718.
Istorijski nazivi
Passarowitz
Etimologija
1467: Karye-i-Pojarefçe, po sufiksu bi bilo od ličnog imena, ali on može biti sekundaran, up. ime sela Požar u Metohiji, Zeti i Gorskom Kotaru, stoga je verovatno u pravu Skok I 592b kada tumači Požarevac kao ‘mjesto nastalo na tlu dobivenom primitivnim krčenjem = paljenjem šume’. (A.L.)
Atribucija
- pitomi šer: U pitomu šeru Požarevcu (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 48:19) - ubavo mesto: Kod ubava mesta Požarevca (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 82:42) - bez atribucije: Ako ćeš mi dati Požarevac (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 33:61)
Geografski položaj
44° 36’ N, 21° 10’ E
Grad u Srbiji.
Istorijat
Ne zna se pouzdano kada je Požarevac nastao. Pominje se 1476, ali ne kao grad nego kao manje selo, što je bio i znatno kasnije, recimo 1718, u doba Požarevačkog mira. Za vreme Velike seobe 1690. mnogi Požarevljani iselili su se u Sentandreju gde i danas postoji „požarevačka crkva”. Do vremena Kočine krajine (1788) Požarevac je postao veliko tursko mesto sa više od hiljadu turskih i jedva stotinu srpskih kuća. Tokom Prvog srpskog ustanka Požarevac je oslobođen od dahija 1804, a 1815. oko njega su opet vođene velike borbe. U XIX v. je bio drugi po veličini grad u Srbiji i povremeno druga prestonica za vreme prve vlade knjaza Miloša.
Pošto su Turci proterani iz srpskih gradova, i pošto je u njemu podignut konak kneza Miloša, Požarevac počinje brže da se razvija, da bi sredinom XIX v. postao jedan od vodećih trgovačkih gradova u Srbiji.
Epski kontekst
U Vuk VIII, 33 pominje se u kontekstu pada Beograda u ruke princa Eugena Savojskog („princip-Jevđenije”) 1717, a Vuk VIII, 48 opisuje boj na Požarevcu 1815.
Zaključen 1718. između Otomanske imperije na jednoj, a Austrije i Venecije na drugoj strani. U ratu koji mu je prethodio (1714–1718), Turci su imali više uspeha protiv Venecije u Grčkoj i na Kritu, ali ih je princ Eugen Savojski porazio 1716. kod Petrovaradina, a 1717. kod Beograda. Prinčeve pobede predstavljale su trijumf austrijskog oružja, a mir u Požarevcu odrazio je takvo stanje stvari. Turska je izgubila Banat sa Temišvarom, severnu Srbiju (zajedno sa Beogradom), severnu Bosnu i Malu Vlašku u korist Austrije. Venecija je izgubila sve svoje posede na Peloponezu i na Kritu u korist Turske, zadržavši samo Jonska ostrva i dalmatinsku obalu. Beograd i Vlaška vraćene su Turskoj Beogradskim mirom iz 1739.
Literatura
 | 1892 | Kотуровић, Стев. М.: Речник места у Краљевини Србији по службеним подацима, у Београду, издање и штампа Државне штампарије Краљевине Србије. cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1971 | Marković, Jovan Đ.: Gradovi Jugoslavije, Beograd. cobiss |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 3] cobiss |