PRIBINJE
Etimologija
Pridev na -jь od ličnog imena Pribyna, posvedočenog u IX v. kod panonskih Slovena i Hrvata. (A.L.)
Atribucija
- preko mora grad: U Pribinju preko mora gradu (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 24:24) - bijelo: I odoše bijelu Pribinju (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 24:488) - bez atribucije: I ta kita pod Pribinje side (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 36:34); Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 24
Geografski položaj
Nemoguća ubikacija.Istorijat
Grad Pribinj/Pribinje ne postoji kao današnji realan lokalitet. Njegovo ime je formirano u vidu posesiva od ličnog imena Pribina. Ovo ime nosio je otac slovenskog kneza Kocelja koji je u IX v., pre dolaska Mađara u Panoniju, imao svoju prestonicu u gradu Pladinu (Blatanskom gradu) blizu Balatona (Blatnog jezera) u današnjoj Mađarskoj. Oba slovenska kneza vladala su tom teritorijom u doba ćirilometodijevske misije među Slovenima. Ubikacija „preko mora” mogla bi se odnositi na realnu oblast Prekomurje (Prekomorje, s onu stranu Mure – vide ).
Epski kontekst
U pesmi Vuk VI, 24 grad od čijeg „silnog bana” Kraljević Marko sebi prosi nevestu. I Vuk VII, 36 peva o udaji kćeri „od Pribinja bana”, ali se siže plete oko motiva preprošene devojke (i to sa trojim svatima).
Literatura
 | 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [2:419] |
| 2002 | Лома, Александар: Пракосово. Словенски и индоевропски корени српске епике, Београд, САНУ, Балканолошки институт, посебна издања 78, Центар за научна истраживања Крагујевац. cobiss |