POLJICE
Etimologija
Deminutiv od polje. (A.L.)
Atribucija
- ravni: Latiše se put ravna Poljica (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 26:683) - bez atribucije: Od Poljica paša Mehmet-paša (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 27:17), KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 64
Geografski položaj
42° 37’ N, 18° 18’ E
Mesto u BiH. Selo u Hercegovini, na severnom delu Popovog polja, na levoj obali Trebišnjice kod Trebinja.
Istorijat
U blizini je nađena srednjovekovna nekropola sa velikim brojem stećaka iz XII v. Tu je bila i jedna katolička crkva na čijim je temeljima sagrađena nova, delimično i od starih stećaka, kao i dve pravoslavne (sv. Nikole i sv. Jovana Krstitelja). Turci su zauzeli Poljice kad i Trebinje (1466).
Epski kontekst
Vukove pesme (Vuk IX, 26, 27) ih pominju kao mesto iz kojeg kreće Mehmet-pašina vojska u kontekstu bitke na Zupcima 1862, a muslimanska neodređeno, u ženidbenom kontekstu:
Da se Omer more podbasiti,
Rosandino lice obljubiti,
Volio b' joj obljubiti lice,
Vet, vezire, sve naše Poljice (KH II, 64:104-107).
Takođe i: 1) selo 2 km zapadno od Risna u Crnoj Gori; 2) kraj u Dalmaciji, istočno i j/i od Splita u Hrvatskoj.
Literatura
 | 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.v. Пољица] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [2:351] |