PRAG
Prag (Staromestske namesti)
Prag, panorama
Istorijski nazivi
Prague, Praha
Etimologija
S.-h. Prag od nem. Prag, a ovo od staročeš. Praga koje je docnije dalo današnji češ. oblik Praha, up. polj. Praga, predgrađe Varšave, prasl. *praga ‘paljevina, krčevina nastala paljenjem šume’ (Skok III 63b). Odatle i Praga, selo kod Nikšića. (A.L.)
Atribucija
- zlatni: Ćeraću te do Praga Zlatnoga, / Zlatnog ću ti Praga osvojiti (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 43:19–20); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 64
Geografski položaj
50° 4’ N, 14° 28’ E
Glavni grad Češke Republike.
Istorijat
Podignut je na raskrsnici drevnih trgovačkih puteva preko reke Vltave, sa tragovima paleolitskih i neolitskih naselja.
Područje grada Praga nastanjeno je od najranijih vremena. Tragovi germanskih i keltskih naseobina datiraju se u 4000 godina pre n.e. Sloveni su se naselili na obalama Vltave početkom VII v. U IX v. njihova teritorija je potpala pod Velikomoravsku kneževinu koja je – mada nije bila dugog veka – na osvojeno tle donela hrišćanstvo, iako ga nije proglasila državnom religijom. To je, tek 930, učinio legendarni kralj Venceslav (koji je zapravo bio knez), svetac i zaštitnik češke države nezavisno od njenog uređenja (kraljevina, republika…).
Grad Prag je osnovan neko vreme posle 870. Prvi put se pominje 965, u putopisu trgovca Ibrahima ibn Jakuba. Već 973. postaje biskupsko sedište, a od 1085. rezidencija prvog češkog kralja, Vratislava I. Stari grad (Staroměstské náměstí ), prva varoš ispod zidina zamka, osnovan je 1230, a Mala varoš (Malá Strana) 1257. Izgradnja tvrđave Hradčana je započeta 1320.
U periodu između 1346. i 1378. na vlasti je nemački car Karlo IV Luksemburški i Prag postaje prestonica Češkog kraljevstva i Svetog rimskog carstva. U to vreme on važi za najveće i najnaprednije mesto čitavog kontinenta, u kome je – uz izgradnju Karlovog mosta i katedrale sv. Vita – 1348. osnovan i prvi univerzitet u Centralnoj Evropi, Karlov univerzitet. Početkom XV v. (1419–1437), pokušaji da se reformiše crkva dovode do Husitskog ustanka. Njega je predvodio Jan Hus koji je 1380. završio školovanje na Karlovom univerzitetu, a 1415. bio osuđen zbog jeresi i spaljen na lomači. Time je bio izazvan ustanak staleža koji je počeo iste godine, defenestracijom (bacanjem kroz prozor) katoličkih funkcionera sa najvišeg sprata gradske većnice. Tada je defenestracija prvi put ušla u internacionalni politički rečnik. Na tron 1526. dolaze Habzburgovci (i ostaju na njemu sve do 1918). U sledećem veku Bohemiju zahvata Tridesetogodišnji rat u kome je nestala četvrtina njenog stanovništva, a češka nezavisnost je time bila odložena za sledećih trista godina. U međuvremenu, kada je na vlast došao Rudolf II (1583–1611), Prag je još jednom postao carska prestonica i centar socijalnog i kulturnog života.
Krajem XVIII v. (1784) dotad nezavisni delovi grada (Hradčani, Mala strana, Staro i Novo mesto) ujedinjuju se u današnji Prag. Sledećih nekoliko decenija (1784–1848) obeleženo je češkim nacionalnim preporodom, početkom industrijske revolucije i uspostavljanjem čeških institucija.
Epski kontekst
Pesme pominju Prag u kontekstu Napoleonovih pohoda protiv Austrije (Vuk VIII, 43) i protiv Venecije (SM 64).
Atribut zlatni, koji uvek stoji uz ojkonim Prag (ne samo u epici), dolazi od Zlatne ulice (Zlatá ulička ispod Hradčana), kvarta u kome su živeli i radili alhemičari čija je glavna okupacija bila pretvaranje običnih metala u zlato.
Literatura
 | 1934 | Šimčik, Antun: Zlatni Prag i tradicijama jugoslovenskih muslomana, Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena XXIX/2, 69-78. |