PRIJEDOR, Pridor
Prijedor 1
Prijedor 2
Istorijski nazivi
Kozarac
Etimologija
Prědorъ od prě-drěti (prasl. *per-derti) ‘mesto gde je krčenjem učinjen prodor u gustoj šumi’ (Skok I 437b). (A.L.)
Atribucija
Prijedor
- grad: A sitnicu do Pr’jedora grada (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 73:109)
- grad: Hajd’ Kozarcu i Pridoru gradu (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 4:589)
Geografski položaj
44° 59’ N, 16° 14’ E
Grad u BiH.
Istorijat
Stari grad u Bosni pod planinom Kozarom, na desnoj obali Sane kod istoimenog mesta, 55 km zapadno od Banjaluke.
Prijedor je mesto novijeg postanka i smatra se da se razvio tokom XVIII v. na račun Kozarca, nekada značajnog naselja i središta Sanske župe. Prvi put se spominje kao palanka u popisu mesta u turskoj Hrvatskoj između 1693. i 1695. Grad je stajao na veštačkom ostrvu Svinjarci na desnoj obali Sane (slično Kulen Vakufu), a sagrađen je za vlade sultana Mahmuta I (1730–1754). Napušten je 1851, a porušen 1878.
Kod Vuka u Rječniku: „1) planina u Turskoj krajini koja se nastavlja od Kozare. 2) varošica blizu te planine”.
Epski kontekst
Pesme ga pominju u kontekstu uzimanja Novog od Turaka 1788. (SANU III, 73) i u kontekstu turskog osvajanja Bihaća 1592. (MH III, 4).
Literatura
 | 1891 | Стојановић, Симо: Постанак Приједора, Босанска вила VI/15-16, 230-231, 249. |
| 1953 | Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo. cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
| 1971 | Marković, Jovan Đ.: Gradovi Jugoslavije, Beograd. cobiss |