POLTAVA
Poltava, panorama
Bitka kod Poltave 1709.
Etimologija
Strus. Lъtava, možda baltskog porekla, u vezi sa lit. liutynas ‘blatno mesto’, lat. lutum ‘blato’; današnji oblik iz spoja po Lъtavě. (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: Pod Poltavom strašno pob’jedili (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 4:26)
Geografski položaj
49° 34’ N, 34° 34’ E
Grad u Ukrajini, na reci Vorskla, pritoci Dnjepra.
Istorijat
Prvi put se pominje 1174. u Ipatijevskom letopisu u kontekstu pohoda kneza Igora Svjatoslaviča protiv Polovaca (prešao Vorsklu blizu Ltave i bio poražen kod Perejaslava – Slovo o polku Igoreve). Kasnije, u XIII v., to naselje i okolinu porobile su tatarsko-mongolske horde Batu-kana.
Ime Poltava javlja se u pisanim izvorima iz XV v. kao naselje u kneževini Litvaniji, a 1641. dobija i status grada čije stranovništvo uglavnom čine zemljoradnici i stočari koji su učestvovali u ratu za oslobođenje Ukrajine (1648–1654).
Poltava postaje poznata po Poltavskoj bici 1709. između švedskog kralja Karla XII (na čijoj strani su bili kozački ataman Ivan Mazepa i zaporoški ataman Gordienko) i ruskog cara Petra Velikog. Rusi su pobedili Šveđane i kozake, a švedski kralj i Mazepa pobegli su na zapad.
Epski kontekst
Pesma SM 4 peva upravo o tom rusko-švedskom sukobu i o ruskom ratu protiv Turaka koji je usledio ubrzo potom.
Literatura
 | 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |