PRASKVICA

sl1

Manastir Praskvica

Atribucija

Geografski položaj

Mesto i manastir u Paštrovićima (Crna Gora).

Istorijat

Manastir se nalazi na putu Budva–Bar. Ime je dobio po obližnjem potoku čija voda ima ukus praskve (breskve). Po narodnom predanju osnovan je 1050, ali se u istorijskim izvorima prvi put pominje 1307. Manastirski kompleks čine crkve sv. Nikole i Sv. Trojice, uz manastirske konake.
Crkvu sv. Nikole podigao je 1413. Balša III Balšić (1403–1421). Francuzi su je porušili, ali je obnovljena 1847.
Kod Vuka u Rječniku: „1) namastir u Paštrovićima. 2) Tursko raselje pred Spužem:
Do Praskvice i vode Sušice”.

Epski kontekst

Pominje se u kontekstu osvete braće Vukčevića za otmicu roblja koju preduzimaju Osman Grinčević i Vuko Rakočević u maloj Zagredi (vide):

Da čekamo na proso đevojke,
Nećemo li porobit' vlahinje (Vuk VIII, 18:20-21).

Praskvica se ovde uopšte ne pominje kao crkva/manastir, već kao grad. Na terenu, međutim, nema ostataka koji bi išli tome u prilog. U pesmi »Bojevi Crnogoraca i Hercegovaca s Turcima godine 1862« (Vuk IX, 32) Praskvica i Visočica su deo poznate epske formule za opis velike vojske:

Dođe vojska Spužu na krajinu,
I tu paše tabor učiniše.
Od Praskvice do kraj Visočice
Puno ima tri sahata puta,
Sve je turska pritisnula vojska,
Konj do konja, junak do junaka,
Šezdeset je hiljada vojnika (971-976).

Literatura

book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book2002Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002  [tom 3]  cobiss