PRAČA
Etimologija
1244. Verech Pracha = Vrhprača, ime župe u gornjem slivu reke; u dubr. spomenicima XIV–XV v. Praça, Praza. Po Maretiću ista reč kao i praća ‘praćka’ (u lokalnom govoru čuje se i oblik Praća), pa bi se tur. ime mesta Çatalca od çatal ‘račve’, moglo shvatiti kao prevod domaćeg (up. Šabanović 1982, 131 i d.); zanimljivo je da u rumunskom postoje dve reči za prečagu na kolima od kojih je jedna, praştie, slavizam istog porekla kao praća, a druga, ceatlău, od mađ. csatló, odakle i s.-h. čatlov (Skok I 300). Za ovakvo nazvanje reke nema, međutim, paralela, pa ostaje podozrenje da je posredi predslovenski hidronim. M. Pavlović izvodio ga je preko rom. Parţia od imena ilirskog plemena Parthini, posvedočenog putem natpisa rimskog doba u okolini Užica, a Gotfrid Šram od indoevropske reči prtu- ‘brod, gaz na reci’ (Schramm 1981, 327 d.). Up. Vujičić 1982, 81 i d. (A.L.)
Atribucija
- kasaba: Zdravo smo ti do Prače kasabe (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 68:171) - kasaba mala: Do u Praču u kasabu malu (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 68:166)
Geografski položaj
43° 45’ N, 18° 45’ EGrad u BiH (Republika Srpska).
Istorijat
Podignut je na izvoru istoimene reke, oko 30 km j/z od Goražda. Kao srednjovekovni trg prvi put se pominje 1244. u povelji ugarskog kralja Bele IV. Pripadala je župi Borač, a od kraja XIV v. bila je u posedu porodice Pavlović. Prača je u srednjem veku bila važno stecište karavanske trgovine sa Dubrovnikom
Epski kontekst
U pesmi Vuk III, 68 jedno od mesta – između Glasinca i Jabuke – na svatovskom putu od Sremske Mitrovice do Risna.
Literatura
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
1997 | Hrvatski leksikon, I-II, Naklada Leksikon d.o.o., Zagreb 1997. [tom II] |
2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 3] cobiss |