PRAČA

sl1

Prača

Etimologija

1244. Verech Pracha = Vrhprača, ime župe u gornjem slivu reke; u dubr. spomenicima XIV–XV v. Praça, Praza. Po Maretiću ista reč kao i praća ‘praćka’ (u lokalnom govoru čuje se i oblik Praća), pa bi se tur. ime mesta Çatalca od çatal ‘račve’, moglo shvatiti kao prevod domaćeg (up. Šabanović 1982, 131 i d.); zanimljivo je da u rumunskom postoje dve reči za prečagu na kolima od kojih je jedna, praştie, slavizam istog porekla kao praća, a druga, ceatlău, od mađ. csatló, odakle i s.-h. čatlov (Skok I 300). Za ovakvo nazvanje reke nema, međutim, paralela, pa ostaje podozrenje da je posredi predslovenski hidronim. M. Pavlović izvodio ga je preko rom. Parţia od imena ilirskog plemena Parthini, posvedočenog putem natpisa rimskog doba u okolini Užica, a Gotfrid Šram od indoevropske reči prtu- ‘brod, gaz na reci’ (Schramm 1981, 327 d.). Up. Vujičić 1982, 81 i d. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

43° 45’ N, 18° 45’ E   
Grad u BiH (Republika Srpska).

Istorijat

Podignut je na izvoru istoimene reke, oko 30 km j/z od Goražda. Kao srednjovekovni trg prvi put se pominje 1244. u povelji ugarskog kralja Bele IV. Pripadala je župi Borač, a od kraja XIV v. bila je u posedu porodice Pavlović. Prača je u srednjem veku bila važno stecište karavanske trgovine sa Dubrovnikom

Epski kontekst

U pesmi Vuk III, 68 jedno od mesta – između Glasinca i Jabuke – na svatovskom putu od Sremske Mitrovice do Risna.

Literatura

book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1997Hrvatski leksikon, I-II, Naklada Leksikon d.o.o., Zagreb 1997.  [tom II]
book2002Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002  [tom 3]  cobiss