PLJEVLJA, Tasliča, Taslidža, Tašlica
Istorijski nazivi
Breznica
Etimologija
U lat. zapisima XV–XVI v. Plev(g)lie, Plevglia, Plievie, Plevgne itd., u starosrpskim XVI–XVIII v. uglavnom u obliku množine, gen. Plěvalь, lok. pri Plevlahъ itd. Po predanju, grad je nazvan po plevarama manastira Sv. trojice, no pre je posredi predslovenski ostatak, u vezi sa antičkim imenom reke Plive Pelva i lat. pelvis ‘kotao’ (tj. ‘kotlina’). Ime Vrьhubrězьnica odnosilo se na izvorišni deo reke Breznice, današnje Ćehotine, oko starog manastira Sv. trojice. Tur. Taşlice znači otprilike ‘Kamenica’. Up. Лома 1989, 1 i d. (A.L.)
Atribucija
Pljevlja
- bez atribucije: Odvedoše Pljevlji i Taslidži (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 12:102); KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 15
- bez atribucije: I Trojicu nadomak Taslidže (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 24:29); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 64; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 12; KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 15
- ravna: I od Foče i ravne Tasliče (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 55:306)
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 60:57)
Geografski položaj
43° 21’ N, 19° 21’ EGrad u Crnoj Gori.
Istorijat
U doba Rimljana na ovom mestu bio je Municipium S. U srednjem veku nalazio se u župi Breznici i delio sa njom ime. Pominje se 1430. Bio je čuven po kujundžijama.
Razvoj Pljevalja podstaknut je 1576. kada je mesto postalo sedište Hercegovačkog sandžaka (što je ostalo više od dva i po veka). Tada su Pljevlja imala gotovo sve vrste duhovnih i svetovnih osnovnih i srednjih škola tako da je u njima pre balkanskih ratova živelo oko 15.000 stanovnika.
I u kulturološkom i u arhitektonskom smislu Pljevlja predstavljaju spoj hrišćanskog i islamskog duha i dokaz životne tolerancije različitih konfesija. Najznačajniji kulturni spomenici u ovom gradu su Husein-pašina džamija (XVI v.) sa minaretom visokim 42 m i manastir Svete trojice (XII v.).
Kod Vuka u Rječniku s.v. Pljevlje stoji da je to „varoš u Hercegovini, cf. Taslidža”.
Epski kontekst
Pominje se kao mesto gde je manastir Sv. Trojice, nemanjićka zadužbina (Vuk II, 24), potom kao mesto iz kojeg dolaze izginule „baše i bimbaše” u kontekstu bitke na Grahovu 1836. (Vuk IV, 55), kao obitavalište Zul-Fikara, Miralina sina u kontekstu boja pod Ostrogom 1852. (Vuk VIII, 60), zatim kao mesto u kome su Turci 1857. mučili i pogubili Trebješanina Rista (Vuk IX, 12), itd.
„Husein paša stajaše u Taslidži, gdje sagradi i onu lijepu i veliku zadužbinu – Husein pašinu, ili begovu džamiju. Dok nije tu džamiju sazidao, zvalo se mjesto – Taslidža; a po što je sazidao, prozva se – Pljevlje. Evo kako to bi:
Husein beg načinivši dvije džamije: jednu u Taslidži, a drugu u Pljevni (u Bugarskoj), naruči za obje prostirku u Stambol. Na putu se promijene haljine: koje su bile za Taslidžu, odu u Pljevnu; a koje su za Pljevnu, u Taslidžu. Po haljinama za Pljevnu, prozva narod Taslidžu – Pljevlje!
Ovo nije nikakva izmišljotina, ni bajka; no, ove se haljine i danas čuvaju, a sve su bijele i skupocjene, te se samo prostiru od bajrama do bajrama. Sastoje se od jednog komada, a da se istinitost predanja potvrdi, osvjedočiće se svak na haljinama; jer je džamija u Taslidži veća, no ona u Pljevlji. Haljine su u prve kraće, a u potonje dulje, ali od jednog istog materijala i iste izrade; a obje su Husein begove, ili – Husein pašine. Tako se Taslidža za Husein bega prozva Pljevlje. […] naziv Pljevlje svakako je postao oko god. 1568., pa bilo to prije koju godinu, ili kašnje, – elem svakako u XVI stoljeću, a ne u XV, kao i da je naziv – ‘Taslidža’, stariji no — ‘Pljevlje’.”*
Literatura
1893 | Делић, Ст. Р.: Таслиџа – Пљевље, Босанска вила, VIII/8-9, 109-110. [109*] |
1922 | Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу cobiss |
1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
1999 | Томовић, Гордана: Брезница, Гласник Завичајног музеја 1, Пљевља , 69-75. |
1999 | Ћук, Ружа: Пљевља и пљеваљски крај у дубровачкој архивској грађи, Гласник Завичајног музеја 1, Пљевља, 57-63. |
2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 3] cobiss |