PETROVARADIN, Varadin
Istorijski nazivi
Cusum, Varadinopetri, Peterwardein, Pétervárad, Peterwarde
Etimologija
1237. Peturwarod, mađ. Pétervárad ‘Petrov gradić’, po mađ. vlastelinu s početka XIII v. (Kiss 510b). (A.L.)
Atribucija
Petrovaradin
- bez atribucije: Posla knjigu Petrovaradinu (MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 49:241)
- grad: Ode pravo gradu Varadinu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 42:98); ER 59, 90; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 70, 71 - bijeli grad: U bijelu Varadinu gradu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 32:72); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 24 - tvrdi grad: Na tvrdome gradu Varadinu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 42:4) - bez atribucije: Sve od Vršca pa do Varadina (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 81:181); Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 42; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 33; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 21
Geografski položaj
45° 14’ N, 19° 52’ EGrad u Srbiji.
Istorijat
Nalazi se na Dunavu, u Sremu, i ima srednjovekovnu ugarsku tvrđavu sazidanu 1330–1340. Turci su je osvojili 1526. („vьzetь carь Suleimanь Varadinь na Dunavu”).*
U XVI i XVII v. Petrovaradin zadržava isti status i pod novim gospodarima. Iako je bio u unutrašnjosti zemlje, zbog važnosti rečnih puteva održavan je kao grad sa posadom. Najstarija vest o posadi u Varadinu datira iz 1529. Od svih sremskih tvrđava koje se nalaze u relativnoj blizini Beograda, jedino su Petrovaradin i Irig imali stalnu vojnu posadu.
Tvrđavu Austrijanci prvi put osvajaju 1687, a konačno 1691. Sačuvan je i plan Varadina neposredno po osvajanju. Tvrđava se sastojala od današnje gornje tvrđave prema Dunavu, a na mestu mosta koji je pre Drugog svetskog rata srušen nalazila se jedna mala palanka. Na levoj obali Dunava bilo je malo ozidano utvrđenje. U doba mira obezbeđivalo je prevoz, a u doba rata branilo most. Današnja tvrđava u celini je austrijsko delo, nastalo posle varadinskog rata (1716-1718).
Najranije vesti o varoši koja se prostirala pod tvrđavom potiču iz 1546. S obzirom na veliki značaj varadinske skele, hrišćani su obavljali određene poslove vezane za njeno normalno funkcionisanje. U vreme rata bili su angažovani oko mosta preko Dunava.
Epski kontekst
Pesme pominju u Petrovaradinu vezirovog sina Ahmedbega (MH IV, 49), a u Varadinu Vuču dženerala (Vuk II, 42), bana Petra (Vuk II, 81), Čupu kapetana (Vuk VIII, 33) i dr. Za bana Petra iz pesme smatra se da je zapravo Petar Doci, ugarski vojvoda, koji je za vreme kralja Matije bio zapovednik i u Jajcu.
Posebno, za grad Varadin vezuje se – u starije epsko doba – skupocena i zanatski vrhunska roba:
Štono sam je skoro kupovao
U bijelu Varadinu gradu
Od đevojke mlade kujundžijnke,
Za nju dao tovar i po blaga (Vuk II, 32:70–74)
a u novije, doba bune protiv dahija, preko Varadina se održavala veza sa Bečom i nabavljalo oružje i municija za ustanak:
Iz Topole sela ponosita,
Koji s Bečkim trguje ćesarom,
On je kadar svu džebanu kupit’
Od bijela grada Varadina,
I oružje, što je za potrebe,
On je kadar na nas zavojštiti,
On caruje a ja subašujem (Vuk IV, 24:229–236).
Petrovaradin se javlja i u lirskim pesmama gde može imati zanimljivu komparativnu funkciju:
Obrvice vrede Kamenice,
Čarne oči Pešte i Budima,
A persona grada Varadina (Vuk I, 789:5-8)
Literatura
Радонић, Јован: Путовања Евлије Челебије по српским и хрватским земљама, Годишњица Николе Чупића, 1910, XXIX, 33-101; 1911, XXX, 259-291; 1912, XXXI, 233-297. [1912:292, nap. 12] |
1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [409] cobiss |
1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:102*] |
1976 | Зиројевић, Олга: Цариградски друм од Београда до Будима у XVI и XVII веку, Нови Сад. [100-104] cobiss |
1977 | Ђурић, Војислав: Антологија народних јуначких песама, СКЗ, Београд. [714] cobiss |