PEĆI, Pećina Stijena, Pećina

sl1

Pećigrad, stari grad

sl1

Selo Peći ispod Ujilice

Istorijski nazivi

Turk Mihal/Mihail Pekler, Crvene stijene

Etimologija

Up. ime pećine nad Kotorom Peštinjgrad = Pestinjgrad (Skok II 629a). (A.L.) [od starijeg pešt u današnjem značenju pećina]

Atribucija

Pećina Stijena

Pećina

Geografski položaj

Neizvesna ubikacija.

Epski kontekst

1. Ne može se tačno znati na koje se mesto misli u Vukovim pesmama (III, 24, 33), ali se pretpostavlja da je negde u Bosni i da je Kovačina Ramo rodom iz njega (vide EH 4). Najbliži tim uslovima je stari grad po imenu Stijena u Pounju kod Bihaća. On se kod Vuka u Rječniku pominje kao varošica »u Turskoj Srbiji blizu Bišća«.
2. U SM 62 i u muslimanskoj pesmi (MH IV, 37) misli se na Pećinu, grad u Krajini:

još za njima kapetana falu
od Pećine na krajinu ljute,
po imenu Daut-kapetana (SM 62:195–197)

Podiže vojsku Lika Mustajbeže,
Pa okrenu s njome kraj Pećine,
Kraj Pećine ispod Šnjegotine,
Ispod kule Bajagić-Omera,
Iznad kule Jagrić-Huseina
(MH IV, 37:493–497).

To bi možda moglo biti mesto Pećigrad u BiH, iako njegovo ime dolazi od peći, a ne od pećine. Ovaj grad je u starini pripadao Hrvatskoj i nalazio se desetak kilometara s/z od Cazina. Sagrađen je u XV v. a od 1520. bio je u vlasti Mihajla Turka pa se i prozvao njegovim imenom. Turci su ga zatekli napuštenog, popravili i naselili 1653. zadržavši mu ime (Turk Mihal/Mihail Pekler), iako su grad posle Turka držali Andrija od Trnovca, Nikola Zrinski i Gašpar Šubić. Ubikaciju ipak otežava činjenica da je Pećigrad zavičaj Hasanage Pećkog (1742–1832) i njegovog sina Durat-bega, a ne Daut-kapetana, Omera Bajagića i Huseina Jagrića – kako stoji u pesmama.
3. U MH IV, 37 – osim Pećigrada – u obzir dolazi i mesto Peći pod planinom Ujilicom, budući da je ono čak i malo bliže Udbini od Pećigrada. Pesma, međutim, izričito kaže da je Pećina iz koje polazi Likina vojska pod Šnjegotinom, a Šnjegotina je blizu Banjaluke.

Literatura

book1880Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952.
book1943Lopašić, Radoslav: Bihać i bihaćka krajina, 2. izd. Zagreb.
book1953Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo.  cobiss
book1954Банашевић, Никола: Објашњења и коментари у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига трећа у којој су пјесме јуначке средњијех времена, ''Просвета'', Београд, 575-696.  [615]
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  [s.v. Пећ]  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  [s.v. Grad]  cobiss