PEĆ, Ipek
Peć, turska varoš
Pećka patrijaršija
Etimologija
Stsrp. pećь ‘pećina’. (A.L.)
[tur. ipek = svila.]
Atribucija
Peć
- grad carev: Od Peći, grada carevoga (KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 8:573)
- zemlja ramna: Kad dođete u Peć zemlju ramnu (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 91:36) - ravna: Paćaršiju više Peći ravne (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 35:33); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 31 - ramna: Evo pođe preko Peći ramne (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 91:4) - pitoma: I dođoše Peći pitomojzi (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 44:81); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63 - kameni: Pravo ide Peću kamenome (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 21:133) - donja: I šilj' te je u toj Peći donjoj (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 18:27)
- na krajinu: Spušti vojsku k Peći na krajinu (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 31:102); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63 - bez atribucije: I od Peći, Asa i Gusinja (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 10:272); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 11; Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 49; Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 21, 56; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73; SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 91; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 17; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 55, 62, 144, 170; EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 4; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 22; MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 37
- krajina: On iskupi krajinu Ipeka (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63:179)
- bez atribucije: Ka Ipeku peko Dukađina (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 62:222)
Geografski položaj
43° 34’ N, 19° 31’ E
Grad u Metohiji (Srbija).
Istorijat
Središte arhiepiskopije i srpske patrijaršije. U srednjem veku Peć je bila selo u Hvosnu koje se više puta pominje u starim srpskim pisanim izvorima – prvi put 1220.
U njenoj blizini nalazi se Pećka patrijaršija, a u samom gradu nekoliko crkava. Po narodnom predanju, crkva Ružica nalazila se u sadašnjoj staroj čaršiji na mestu gde je sada Bajrakli džamija. (Ovu džamiju Srbi Pećanci i danas zovu Ružica džamija.) Stara građevina je porušena za vreme sultana Mehmeda II i na njenom mestu 1469. podignuta je nova.
Patrijaršija je bila početna tačka obe velike seobe: pod Arsenijem III Čarnojevićem i pod Arsenijem IV Šakabentom.
Peć je u srednjem veku, osim crkvenog središta, bila i trgovačko mesto sa dubrovačkom kolonijom. I u turskom periodu ostala je značajan zanatski i karavanski centar. Stari grad je 1690. spalio Mahmud Begović, a novi je 1831. zapalila vojska Husein-bega Gradaščevića, Zmaja od Bosne.
Peć je jako stradala od kuge 1738–1739.
Kod Vuka u Rječniku: „2) Die Stadt Ipek, in Alt-Serbien [grad Ipek, u Staroj Srbiji], Pekia? Ipekia? 3) varošica, u Turskoj Srbiji blizu Bišća” (Vuk ovde verovatno misli na srednjovekovni dvorac Bišće kod Blagaja na Buni, vide).
Epski kontekst
Pominje se kao mesto izvesnih Vorićakovića (Vuk VI, 49), kao mesto sa patrijaršijom u kontekstu zidanja Ravanice (Vuk II, 35), kao jedno od mesta iz kojih se sabira turska vojska u sukobu skadarskog Mahmut-paše sa Crnogorcima (Vuk IV, 10, 11) odnosno prilikom pohoda Omer-paše Latasa na Crnu Goru 1852–1853. (Vuk VIII, 73), kao mesto „Raman-paše mladog” u kontekstu boja na Deligradu 1806. (Vuk IV, 31; SM 63), itd. Beg Pećanin se pominje u kontekstu boja pod Očakovom (Vuk VII, 56), Razak-paša Pećanin u kontekstu bosanskohercegovačke bune iz 1831. (SM 62), paša Mahmudbegović u okviru rusko-turskog sukoba iz 1828. (SM 55), a Pećanin vezir u neistorijskom kontekstu (Vuk VII, 21). U SANU II, 91 javlja se kao mesto poznato po dobrim najamnim vojnicima.
Muslimanske pesme za Peć vezuju Kovačeva Ramu (EH 4), pećkog Hasan agu (KH III, 8) i Mumin-barjaktara (KH I, 22), odnosno Mumin-harambašu (MH IV, 37). U poslednjem slučaju ime mesta se javlja i kao Pećina, i Pećina ispod Šnjegotine, pa je moguće da se radi o različitim mestima (vide ).
Nalazi se na ulazu u Rugovsku klisuru, nedaleko od grada Peći, kraj Pećke Bistrice. Manastir ima četiri crkve koje, sazidane jedna uz drugu, čine jedinstvenu građevinu.
Pećka patrijaršija je jedan od najznačajnijih spomenika srpske istorije. Tačno vreme osnivanja matične crkve u Pećkoj patrijaršiji nije poznato. Izgleda da je na mestu gde je sada Patrijaršija još za života svetog Save bio osnovan metoh manastira Žiče. Želeći da središte srpske crkve bude na manje ugroženom mestu i bliže središtu države, arhiepiskop Arsenije I je podigao na ovom žičkom metohu kod Peći crkvu svetih Apostola i preneo sedište arhiepiskopije iz Žiče u Peć. Nešto kasnije, crkva se počela nazivati i Sveti Spas, što je preuzeto kao spomen na posvećenje Žiče. Od XIII do XV v., pa i kasnije, sve do XVII v., u crkvama Patrijaršije sahranjivani su pećki arhiepiskopi i patrijarsi.
Posle propasti srpske feudalne države, zamrla je i aktivnost Pećke patrijaršije, tim pre što je Ohridska arhiepiskopija preuzela upravu nad nekadašnjom srpskom crkvenom teritorijom sve do 1557, kada je Patrijaršija obnovljena pod Mehmed-pašom Sokolovićem.
Posle austrijsko-turskih ratova u XVII v., u kojima se hrišćansko stanovništvo angažovalo na strani Austrije, usledile su rigorozne represije turskih vlasti. Bežeći od njih, stanovništvo se masovno iseljavalo u prekodunavske zemlje (Austriju i Ugarsku). Prvu veliku seobu poveo je iz Peći patrijarh Arsenije III Čarnojević 1690, a drugu patrijarh Arsenije IV Šakabenta 1739. Poslednja velika seoba u tom veku desila se 1790. i takođe je pošla iz Pećke patrijaršije, iako je Patrijaršija već 1766. bila formalno ukinuta.
Posle završetka Prvog svetskog rata u Pećkoj patrijaršiji je, posle ujedinjenja srpske crkve, ustoličen prvi patrijarh obnovljene Patrijaršije, Dimitrije 1924. Otada se svi srpski patrijarsi ustoličuju u Pećkoj patrijaršiji.
Literatura
 | 1922 | Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу cobiss |