PARIZ, Pariđ, Pariž
Pariz, pogled sa katedrale
Bogorodičina crkva u Parizu
Istorijski nazivi
Paris, Lutetia
Etimologija
Po galskom plemenu Parisii, od kelt. *Quariti ‘delotvorni’ ili ‘poštovaoci delotvornog božanstva’; raniji naziv Lutetia takođe keltski ‘močvara’. (A.L.)
Atribucija
Pariz
- grad: No ću odi’ put grada Pariza (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 71:1671); Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 14; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 38 - franceski grad: I Parizu franceskome gradu (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2:205)
- bijeli: Ja ću ići bijelu Parizu (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2:280)
- bez atribucije: I otide pravo put Pariza (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 71:1679); SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 38; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 64
- grad: Drugu šalje u gradu Pariđu (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 33:240); Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 22
- grad: Koji bješe iz grada Pariža (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 14:847)
Geografski položaj
48° 52’ N, 2° 19’ E
Glavni grad Francuske.
Istorijat
Pariz je osnovan oko III v. pre n.e. na mestu koje se danas zove Île de la Cité. Njegovi osnivači su bili pripadnici galskog plemena poznatog kao Parisii. Postao je rimski grad Lutecija (Lutetia) posle 52. pre n.e., kada je Julije Cezar okončao dugotrajne galske ratove. Hrišćanstvo je stiglo do Pariza u II v., a rimska dominacija je konačno prestala sa dolaskom Franaka u V v. Franački vođa Hlodoveh I ujedinio je Gale u kraljevinu i 508. proglasio Pariz svojom prestonicom, nazvavši je prema osnivačkom plemenu Paris. Pariz je vidno napredovao tokom srednjeg veka: u XII v. je počela izgradnja katedralne Bogorodičine crkve (Notre Dame) koja je trajala gotovo dvesta godina; močvarno tle oko Sene je isušeno i nastanjeno da bi konačno postalo ono što se danas zove Desna obala (Rive droite). Sorbona je počela sa radom 1253, Sent Šapel (Sainte Chapelle) je osvećena 1248, a Luvr je počeo da se zida kao priobalna tvrđava 1200.
Krajem XV v. Pariz se obnavlja u stilu renesanse, kada je nastala većina zdanja po kojima je danas poznat. U XVI v. Pariz se ponovo naoružava, ovog puta u okviru verskog rata katolika protiv hugenota (protestanata) koje podržava Engleska. Vrhunac sukoba izbija na Sv. Vartolomeja 1572. (Vartolomejska noć), kada je tokom jednog dana u Parizu pobijeno 3.000 hugenota koji su u grad došli da bi prisustvovali venčanju Anrija od Navare (kasnije kralja Anrija IV). Za vreme Luja XIV (poznatog kao Kralj Sunce) koji je vladao od 1643. do 1715, državna blagajna je bila gotovo ispražnjena usled mnogobrojnih ratova i gradnji. Njegova najpoznatija ostavština je Versajska palata, 23 km j/z od Pariza.
Pariski ustanak, 14. jula 1789. dovodi, do pada Bastilje i Francuske revolucije. Nestabilnu postrevolucionarnu vladu konsolidovao je 1799. mladi korzikanski general Napoleon Bonaparte, koga je već 1804. papa krunisao za cara Francuske. Osvajanje Evrope završilo se prvo porazom u Rusiji 1812, a potom u Belgiji bitkom kod Vaterloa 1815. Francuskoj je u nasleđe ostavio značajne spomenike, od arhitektonskih (kao što je čuvena Trijumfalna kapija u Parizu) do pravnih (npr. Građanski zakonik koji nosi njegovo ime - Code Napoléon).
Epski kontekst
U pesmama se pominje kao prestonica francuskog vladara kome se odlazi po vojnu pomoć u ratu protiv Turaka. Obično se ne precizira koji je kralj u pitanju («franceski kralj»), osim u slučaju Napoelona koji se pominje kao «veliki car» i «Bonaparta kralj», mada se njegovo ime ne prenosi uvek najtačnije:
A sam knjaže pođe u Parizu
Da pozdravi velikoga cara,
Od Francije Luji Bonapartu (SANU IV, 38:301-303).
Povodi za odlazak francuskom kralju u epici su sledeći: opsada Temišvara – vide (KH I, 2), pad Mletaka 1797. (SM 64), smrt Petra II Petrovića Njegoša 1851, dolazak kneza Danila na vlast (Vuk VIII, 71) i njegova pogibija 1860. (Vuk IX, 22), pad Sevastopolja 1854, Pariski mir 1856. i boj na Grahovcu 1858. (SANU IV, 38; Vuk IX, 14).
Literatura
 | 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |