PARAĆIN, Parakin
Istorijski nazivi
Sarmates
Etimologija
Hronološki se ranije javlja oblik prisvojnog prideva Paraćinov (brod), koji bi bio izveden od ličnog imena, up. prezime Parać. No kako je ubrzo zatim, 1452, zabeležen i kraći oblik Paraćin (trg), koji je docnije sasvim preovladao, smelo bi se pomišljati na *Paraćija kao varijantu od Paraćevija ‘sveta Petka, Paraskeva’, pridev odatle *Parać(evij)in; u tom slučaju je Paraćinov brod mogao dobiti svoj sufiks analogijom prema Kraljev brod, koji se pominje u istoj povelji. (A.L.)
Atribucija
Paraćin
- bez atribucije: U Resavi niže Paraćina (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 37:47)
- bez atribucije: Moravu vodu [pribrodio] na Parakinu (ER 124:50)
Geografski položaj
43° 51’ N, 21° 24’ EGrad u Srbiji. Nalazi se blizu Jagodine, na pruzi Beograd–Niš.
Istorijat
Paraćin je staro mesto. U doba Rima zvao se Sarmates (ova identifikacija nije sasvim pouzdana) i bio je trgovačko mesto sa postajom za promenu konja (Mutatio Sarmatorum). I Ćupriju (Horreum Margi) i Paraćin pljačkali su i rušili Goti, Avari i Huni. U srednjem veku prvi put se pominje 1372-89. kao selo »trg Parakinov brod”, nadalje poznat kao bogato trgovačko mesto i prelaz preko Morave (brod). Njegova tvrđava je bio Petrus, mali grad istočno od Paraćina i nekadašnje županovo sedište. Petrus je 1413. razorio sultan Musa i te su se razvaline dugo zvale Petruša. Pod Turcima, Paraćin se pominje kao veliko i otmeno mesto sa lepim vrtovima i utvrđenom palankom (po svedočanstvu Evlije Čelebije).
U doba austrijske vlasti (1718–1739), Paraćin je bio administrativni centar područja koje je obuhvatalo 10 nastanjenih i 15 opustelih sela.
Epski kontekst
U Vuk II, 37 navodi se kao reper za bliže određenje ubikacije manastira Ravanice, zadužbine kneza Lazara, a u ER 124 pominje se kao grad na Moravi.
Uspomena na lično ime iz kojeg je, prema prvom gore navedenom tumačenju, izveden ojkonim Paraćin nije sačuvana u epici, ali se još može naći u zagonetkama, npr.: Vila sjedi na vrh grada, / kose drži oko vrata, / čeka sina Paraćina, / dok joj dođe iz Jakina, / i donese kupu vina (kad sunce na istoku izlazi)*; Izađe vila iz peći, / pustila kosu niz pleći, / čeka sina Paraćina, / dok joj dođe iz Rudina / i donese kupu vina (plamen)** i sl.
Literatura
1877 | Новаковић, С.: Српске народне загонетке, Београд и Панчево. [161**] cobiss |
1899 | Ердељановић, Ј. & Николић, Р. Т.: Трговачки центри и путеви по српској земљи у средњем веку и у турско доба, Београд. cobiss |
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
1971 | Marković, Jovan Đ.: Gradovi Jugoslavije, Beograd. cobiss |
1979 | Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979. [65-66] cobiss |
1986 | Прокић, Радослав: Средњовековна архитектура Петрушке области, Светлост – Завод за заштиту споменика културе Крагујевац, Крагујевац. cobiss |
1995 | Михаљчић, Раде: Прошлост и народно сећање, Гутенбергова галаксија, Београд. cobiss |