BUDVA
Budva danas
Budva 1615 (autor Beauvau)
Istorijski nazivi
Buthoe, Butua, Batua, Starigrad
Etimologija
Romanskim posredstvom od lat. Butua < predrim. Bouthóē (oko 350. pre n.e.). Neposredan refleks predsl. imena predstavlja stsrp. oblik Bytь. Detaljno u Лома 1999, 171 dd. (A.L.)
Atribucija
- grad: On je Budvu osvojio grada (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 44:96); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 71 - grad primorski: Blizu Budve, grada primorskoga (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 14:88)
- bijela: Ti doleti pred bijelom Budvom (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 48:72) ; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 44 - prebijela: Da izdamo prebijelu Budvu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 48:53)
- pitoma: Da ne pođe u pitomu Budvu (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 39:600) - u Primorju: Tere uze Budvu u Primorju (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 48:102)
- na krajinu: Šiljimo je Budvi na krajinu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 48:36)
- bez atribucije: Da će biti Budvi na pazaru (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 39:558); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 44 ; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 48
Geografski položaj
42° 16’ N, 18° 50’ E
Primorski grad u Crnoj Gori.
Istorijat
U doba osnivanja (VI-V v. pre n.e.) Butua je bila trg na kojem se razmenjivala roba između domaćeg stanovništva (ilirskog, sudeći po imenu mesta) i Grka. U doba Rima postaje mali grad (oppidum civium Romanorum) na poluostrvu koje je sa zapada okruženo Budvanskim zalivom. Posle sloma Rimskog carstva Budva potpada pod vizantijsku vlast i prvi put se pominje sredinom IX v., kada su je opustošili arabljanski gusari. Po predanju, njeni novi osnivači su bili „kaluđeri i sveštenici grčkog obreda”* koji su na obližnjem ostrvu sagradili manastir sa zidinama. Kasnije je to ostrvo nasipano, pa je tako pretvoreno u budvanski „gornji grad” koji je služio za povlačenje u slučaju napada i za skladištenje hrane i oružja. Zaštitnik Budve bio je Sv. Jovan (Ivan) Krstitelj.
Negde između 1089. i sredine XII v. Budva je postala episkopsko sedište, što svedoči o obnovi i usponu grada. Krajem XII v. srpski veliki župan Nemanja je od «morske zemlje» uzeo «Zetu s gradovi» među kojima je bila i Budva. Za namesnika je stavio najstarijeg sina Vukana sa titulom kralja Dalmacije i Dioklitije. U XIV v. Budva je dobila gradski statut, najverovatnije u vreme vladavine cara Dušana (1346-1355), koga je u gradu – kao i inače u primorju - zastupao knez. U Budvi on nije smeo biti stanovnik grada i obično nije ni boravio u samom mestu.
Tokom XIV v. Budvom su upravljali izvesni Površko, vazal porodice Balšić, i – posle njegove smrti – vojvoda Nikola Zakarija, takođe odan Balšićima, sve dok 1386. nije došao u sukob sa njima. Za vreme Balšića grad je počeo da trguje solju i da je proizvodi (iz tog doba su solane pored Budve, epska «solila»). Kada Balšići dođu u sukob sa Crnojevićima, Radič Crnojević 1392. iskoristi piliku da zauzme Budvu i teritorije uz južnu obalu Boke. Otada počinje njegova titulacija kao «gospodara Budve i Zete», ali traje kratko budući da je poginuno 1396. Budva tada prelazi u posed Sandalja Hranića Kosače do 1398. kada se opet vraća Balšićima.
Mleci zauzimaju Budvu 1405, zajedno sa Ulcinjem i Barom, ali je posle mira iz 1412. vraćaju Balši III Balšiću u čijem je posedu ostala sve do njegove smrti 1421. Posle toga, 1426. Budva je zajedno sa solanama u grbaljskom polju pripala srpskom despotu Stefanu Lazareviću. Šesnaest godina kasnije (1442) grad se predao Veneciji koja mu je potvrdila samostalnost i privilegije i u čijoj je vlasti ostao sve do XIX v. kao pogranični grad prema Osmanskom carstvu.
Tokom XV v. u Budvi nije bilo kneževe palate (starija građevina te namene nije se sačuvala), ali je mletački potestat u njoj imao sopstveni dvorac. Ostalo je zabeleženo da je 1443. ta palata bila potpuno ruinirana i zato obnovljena, ali se već iduće godine zapisuje da se i palata i kastel ruše i prokišnjavaju. Palata budvanskog potestata pominje se 1448. u istom kontekstu.
U srednjem veku Budva je imala 4 kapije: dve prema marini (Murava i porta Pisana), istočnu (Pisanella) i kopnenu. Najstarija građevina u gradu je crkva sv. Jovana Krstitelja, zaštitnika grada, iz VII v. Za njom sledi Sv. Marija in Punta (osvećena 840, posle pustošenja od strane arabljanskih gusara). Oko nje je kasnije izgrađen benediktinski samostan, koji su potom zauzeli franjevci. Još uvek postoji i mala pravoslavna crkva sv. Save Palestinskog, za koju se veruje da je izgrađena u doba Nemanjića.
Epski kontekst
Pesme je pominju u istorijskom kontekstu Napoleonovog pohoda na grad 1813. (Vuk VIII, 44; SM 48), dolaska knjaza Danila na vlast u Crnoj Gori (Vuk VIII, 71) i crnogorsko-turskog sukoba 1768. (SM 14). Samo SANU IV, 39 peva o pogibiji i osveti Pera Martinovića.
Literatura
 | 1913 | Накићеновић, Саво: Антрополошка студија Бока, Београд.Српски етнографски зборник / Српска краљевска академија ; књ. 20 cobiss |
| 1925 | Šufflay, Milan: Srbi i Arbanasi, izdanje Seminara za arbanašku filologiju, Beograd. cobiss |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [46] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1972 | Pomorska enciklopedija, 1-8, JLZ, Zagreb 1972-1989. [1] |
| 1988 | Bujuklić, Ž.: Pravno uređenje srednjovekovne budvanske komune, Nikšić. cobiss |
| 2003 | Антоновић, Милош: Град и залеђе : Град и жупа у зетском приморју и северној Албанији у XIV и XV веку, Историјски институт , посебна издања 39, Београд. [37/38+] |