BRČKO
Brčko, početak XX v.
Brčko danas
Etimologija
*Brč-ьsko ‘mesto na reci Brki’ (Skok I 45b; II 438b). (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: Da ti uzmem svu Turćiju listom, / A najprije Brčko u Turaka (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 16:8-9); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 26, 35
Geografski položaj
44° 52’ N, 18° 48’ E
Grad i distrikt u BiH. Mesto na ušću reke Brke u Savu, najveći grad u Bosanskoj Posavini.
Istorijat
Kao selo se pominje 1548, a kao banja prvi put 1620. Posle Beogradskog mira podignuta je u njemu jedna palanka sa šancem, pa je od 1739. Brčko postalo palanka u sastavu Tuzlanske kapetanije. Ta palanka je postojala i početkom XIX v., ali je napuštena pre 1833. (Kod Brke postoji jedno naselje koje se zove Palanka.)
Epski kontekst
U muslimanskoj pesmi javlja se u kontekstu osvajanja Zvornika, a u hrišćanskoj u okviru boja na Čokešini.
Literatura
 | 1952 | Kreševljaković, Hamdija: Banje u Bosni i Hercegovini, Sarajevo. cobiss |
| 1953 | Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [74] cobiss |
| 1982 | Šabanović, Hazim: Bosanski pašaluk, Sarajevo. [202] cobiss |