BRUSA
Brusa (Halid Naci, 2007)
Brusa 1890.
Istorijski nazivi
Prusa, Bursa
Etimologija
Grad u zap. Turskoj, već stsrp. Brusa (Даничић 1, 80), tur. Bursa od ant. Proûsa, kako se mesto prozvalo po bitinskom kralju Prusiji II, koji ga je osnovao 184. god. pre n.e. (Kiss 134b). Oblik Brussa kao i u nemačkom. (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: Deder Brusu diži i Medinu (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 5:324)
Geografski položaj
40° 10’ N, 29° 4’ E
Grad u Turskoj, na obroncima mezijskog Olimpa.
Istorijat
Nekada (do osvojenja Jedrena) rezidencija turskih sultana, a potom glavni grad vilajeta Hodavendikar u Maloj Aziji (kasnije ejaleta Anadolija), 3 km j/i od Mramornog mora. Većinu stanovništva čine Turci, a za njima Jermeni, Grci, Jevreji i Francuzi (prema podacima pre arapsko-izraelskog sukoba 1967). U gradu je sedište mule, grčkog mitropolita i jermenskog arhiepiskopa. Usred grada uzdižu se razvaline starog zamka i tvrđave. Brusa je jako postradala u dva zemljotresa i u strašnom požaru 855. Još uvek ima oko 150 džamija, 3 grčke i 2 jermenske crkve, i 2 sinagoge. Grad je jednim potokom sa strmim obalama podeljen na muslimanski i jermenski deo, a jermenski je ogradom odvojen od grčkog.
Tamerlanov unuk Mirza je 1402. pobedio Bajazita I, popalio Brusu i pobio njeno stanovništvo. Od toga doba prestonica se seli u Jedrene. Pod vlašću Murata II, koji se proglasio sultanom u Brusi, grad se naglo oporavlja. Mehmed II prenosi prestonicu u Carigrad i naređuje da veliki broj stanovnika Bruse pređe zajedno sa njim u novu prestonicu. U Brusi ipak ostaje sultanov logor za pohode na Istok.
Brusa je poznata po tome što se u njoj nalaze grobnice prvih šest turskih sultana, koji su do 1363. živeli tu i u njoj držali dvor.
Budući da je bila tursko mesto najbliže hrišćanskom svetu, postala je pravi međunarodni trgovački centar. U XV v. bila je i čuveni centar za proizvodnju i trgovinu svile. Put svile je u dva navrata menjan samo da bi obuhvatio i Brusu. Tokom XV v. u nju je stizala i druga skupocena roba iz Egipta i Sirije (začini, šećer, boje, sapun, mirisi). I trgovci iz Indije prilagođavali su maršrute da bi prošli kroz Brusu, tako da je ona sve do XVII v. ostala najvažniji izvor robe poreklom sa Orijenta, a namenjene Istambulu, Balkanu i Istočnoj Evropi. Đenovljani, Mlečani i Florentinci imali su stalne predstavnike u Brusi. Iz nje su izvoženi skupoceni brokat (kemhar) i zlatotkani velur (kadifa) koji su bili jako traženi u Evropi, Egiptu i Persiji, ali pre svega u samom carstvu. U XVIII v. proizvodnja svile dobrog kvaliteta u Evropi (Italija, Francuska) i konkurencija Smirne kao trga za robu s Orijenta stavili su tačku na prosperitet Bruse.
Epski kontekst
U pesmi se pominje kao mesto koje daje vojsku za pohod na Promin.
Literatura
 | 1891 | Энциклопедически словарь, ЛейпцигЪ : Ф. А. БрокгаузЪ ; С.-ПетербургЪ : И. А. ЕфронЪ, С. Петербургь 1891. [s.v. Brussa] |
| 1954 | Encyclopedie de l'islam, Nouvelle edition, Paris — Leiden, Tome I-VI, 1954-1991 [I / 21] |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:80] |
| 1985 | Sahillioglu,Halil : Slaves in the Social and Economic Life of Bursa in the Late 15th and Early 16th Centuries, Turcica. 17 (1985) 43-112. |