BRESTOVAC
Atribucija
- grad krvavi: Do Brestovca grada krvavoga (MH VIII, 12:39)
Geografski položaj
45° 19’ N, 17° 35’ E
Mesto u Hrvatskoj, u županiji Požeško-slavonskoj.
Epski kontekst
Epski pevač za ovaj Brestovac vezuje čuvenu istorijsku ličnost, barona Franju Trenka (Franz von der Trenck 1711–1749):
Već sam četu, pobro, podigao
Do Brestovca grada krvavoga,
Gdje mi kažu – ja vidio nisam –
Gdje mi kažu čudo neviđeno,
Gdje mi kažu do trideset glava,
Tridest glava naših četobaša:
Na kolje su nataknute glave
Oko kule Trenkovića Franje (38–45).
Do Brestovca grada krvavoga,
Gdje mi kažu – ja vidio nisam –
Gdje mi kažu čudo neviđeno,
Gdje mi kažu do trideset glava,
Tridest glava naših četobaša:
Na kolje su nataknute glave
Oko kule Trenkovića Franje (38–45).
Ovo se mora smatrati proizvoljnošću jer su – koliko se zna – u posedu porodice Trenk bila 4 mesta (Pakrac, Pleternica, Velika i Nuštar) i nijedno od njih nije se zvalo Brestovac. Županija je, međutim, ista.
U pesmi o Osmanu Čutoviću (KH II, 65) Brestovac i Jasenovac se pominju kao polja.
Baron Trenk i njegovi panduri
Austrijski pukovnik i baron, rođen u Italiji, a preminuo u tamnici pokraj Brna. Legendarni junak priča hrvatske, mađarske i austrijske popularne književnosti. Poreklom je bio iz pruske vojničke sredine, a majka mu je bila iz slavne porodice Kettler von Hergvatten. Trenkov otac Hans/Ivan kupio je posede Pakrac i Pleternicu u Slavoniji, kojima je sin dodao Veliku i Nuštar. Franja Trenk je u Hrvatskoj živeo ukupno 11 godina: prvo je bio u ruskoj vojnoj službi, u ratu protiv Turaka, a potom se vratio u Slavoniju gde je progonio hajduke (ova pesma se bavi motivom iz tog perioda), s tim što je ponekad odlazio i u Bosnu. Nakon jedne takve provale, turske vlasti su protestovale pa je Austrija morala da povede postupak protiv njega. Trenk je pobegao u Beč gde ga je carica Marija Terezija pomilovala i dodelila mu čin potpukovnika, a potom se vratio u Slavoniju gde je osnovao pukovniju egzotično odevenih pandura (s crvenim mundirima i karakterističnim kalpacima) koji su ratovali u službi habzburške krune. Trenk se sa svojim pandurima pročuo po odvažnosti i okrutnosti, a njegovi vojni uspesi prepričavali su se kako u tadašnjim evropskim salonima, tako i u novinama koje su izlazile od Madrida do Berlina. Svojom goropadnom naravi stekao je i brojne neprijatelje koji su ga optužili za poraz austrijske vojske protiv Prusa kod Zarova 1745. Osuđen je na smrt, ali ga je zauzimanjem nadvojvode Franca Lotarinškog carica Marija Terezija pomilovala promenivši mu kaznu u doživotni zatvor. Caričina naklonost i milost bile su povod kasnijim fantastičnim pričama o njihovoj ljubavnoj vezi koja nije nikada dokazana.
Još u vreme njegovog tamnovanja, po Evropi se proširio mit o Trenku i pandurima, uz bezbroj priča i romana o njegovim poduhvatima, a objavljeno je i nekoliko njegovih romansiranih biografija. Bio je naročito popularan u zemljama habzburške krune, a u hrvatskoj književnosti je o Trenku i pandurima napisana cela biblioteka istorijskih romana, pesama, pripovedaka i drama. U Slavoniji su se zadržala usmena predanja o baronu Trenku kao neobičnom čoveku koji je istovremeno bio izvrstan đak, nadmeni kavgadžija, umetnik, kockar, ljubavnik, vojnik, vrlo vešt borac sabljom i kuburom, darežljivi vlastelin, muzičar itd. Trenk je preživeo 102 dvoboja. Što u ratu, što u dvobojima ranjen je 14 puta i dva puta osuđivan na smrt.
Austrijski pukovnik i baron, rođen u Italiji, a preminuo u tamnici pokraj Brna. Legendarni junak priča hrvatske, mađarske i austrijske popularne književnosti. Poreklom je bio iz pruske vojničke sredine, a majka mu je bila iz slavne porodice Kettler von Hergvatten. Trenkov otac Hans/Ivan kupio je posede Pakrac i Pleternicu u Slavoniji, kojima je sin dodao Veliku i Nuštar. Franja Trenk je u Hrvatskoj živeo ukupno 11 godina: prvo je bio u ruskoj vojnoj službi, u ratu protiv Turaka, a potom se vratio u Slavoniju gde je progonio hajduke (ova pesma se bavi motivom iz tog perioda), s tim što je ponekad odlazio i u Bosnu. Nakon jedne takve provale, turske vlasti su protestovale pa je Austrija morala da povede postupak protiv njega. Trenk je pobegao u Beč gde ga je carica Marija Terezija pomilovala i dodelila mu čin potpukovnika, a potom se vratio u Slavoniju gde je osnovao pukovniju egzotično odevenih pandura (s crvenim mundirima i karakterističnim kalpacima) koji su ratovali u službi habzburške krune. Trenk se sa svojim pandurima pročuo po odvažnosti i okrutnosti, a njegovi vojni uspesi prepričavali su se kako u tadašnjim evropskim salonima, tako i u novinama koje su izlazile od Madrida do Berlina. Svojom goropadnom naravi stekao je i brojne neprijatelje koji su ga optužili za poraz austrijske vojske protiv Prusa kod Zarova 1745. Osuđen je na smrt, ali ga je zauzimanjem nadvojvode Franca Lotarinškog carica Marija Terezija pomilovala promenivši mu kaznu u doživotni zatvor. Caričina naklonost i milost bile su povod kasnijim fantastičnim pričama o njihovoj ljubavnoj vezi koja nije nikada dokazana.
Još u vreme njegovog tamnovanja, po Evropi se proširio mit o Trenku i pandurima, uz bezbroj priča i romana o njegovim poduhvatima, a objavljeno je i nekoliko njegovih romansiranih biografija. Bio je naročito popularan u zemljama habzburške krune, a u hrvatskoj književnosti je o Trenku i pandurima napisana cela biblioteka istorijskih romana, pesama, pripovedaka i drama. U Slavoniji su se zadržala usmena predanja o baronu Trenku kao neobičnom čoveku koji je istovremeno bio izvrstan đak, nadmeni kavgadžija, umetnik, kockar, ljubavnik, vojnik, vrlo vešt borac sabljom i kuburom, darežljivi vlastelin, muzičar itd. Trenk je preživeo 102 dvoboja. Što u ratu, što u dvobojima ranjen je 14 puta i dva puta osuđivan na smrt.
Literatura
 | 1892 | Kотуровић, Стев. М.: Речник места у Краљевини Србији по службеним подацима, у Београду, издање и штампа Државне штампарије Краљевине Србије. cobiss |
| 1940 | Пурковић, Миодраг Ал.: Попис села у средњевековној Србији, Скопље. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Trenk] cobiss |
| 1997 | Hrvatski leksikon, I-II, Naklada Leksikon d.o.o., Zagreb 1997. [II, s.v. Trenk] |