BRLOG

Etimologija

Od psl. *bьrlogъ u značenju ‘kaljuga’ ili ‘pećina’ (Skok I 213b–214a). (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

44° 56’ N, 15° 8’ E   
Selo u Hrvatskoj. Nalazi se u zapadnom delu Gackog polja, na reci Gacki, oko 20 km udaljeno od Otočca.

Istorijat

Od 1537. postaje pogranično utvrđenje koje 1575. zauzimaju i spaljuju Turci. Kasnije se obnavlja na inicijativu senjskog kapetana Gašpara Raaba. Pravoslavno stanovništvo se naseljava u okolini grada početkom XVII v. (1609. i 1611). Tvrđava gubi značaj posle 1689. kada su Turci proterani iz Like i Krbave.
Poslednji plemići koji su držali Brlog grad (sve do 1893) bili su iz porodice Laszowski. Potom je zamak prodat lokalnoj seljačkoj porodici koja je srušila dobar deo starijeg kastela.

Epski kontekst

U pesmi se Brlog pominje u kontekstu ženidbe čuvenog muslimanskog junaka, Đulić-barjaktara, kao jedno od mesta na putu od Otočca do Senja.

Još i: Brlog kod Kladova (Srbija), od 25. februara 1899. Milutinovac; Brlog kod Ražnja (Srbija); Brlog na padinama Žumberka u blizini utvrđenog grada Ozlja, i Brlog u blizini Ogulina, ispod Kapele (Hrvatska); dva Brloga u Sloveniji (kod Ljubljane i kod Krškog).

Literatura

book1880Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952.
book1892Kотуровић, Стев. М.: Речник места у Краљевини Србији по службеним подацима, у Београду, издање и штампа Државне штампарије Краљевине Србије.  cobiss
book1975Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171.  [138]
book1985Симоновић, Ђорђе Р.: О именима неких насеља у Србији. Политички и друштвени аспекти (период од 1830 до 1941 године), Гласник Етнографског Музеја, Београд 49, 41-60.  [41-60]
book1994Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд.  [21]  cobiss
book1997Hrvatski leksikon, I-II, Naklada Leksikon d.o.o., Zagreb 1997.  [I]