CRKVICE, Crkvica
Istorijski nazivi
Gornje i Donje Crkvice, Korita
Atribucija
Crkvica
- više Krivošija: Na Crkvici više Krivošija (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 55:2) - bez atribucije: Kada serdar na Crkvicu dođe (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 19:30)
- bez atribucije: Doklen tice na Crkvice doše / Na pogledu od Kotora grada (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 2:5–6) , Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 55
Geografski položaj
42° 33’ N, 18° 37’ E
Selo u Krivošijama (Crna Gora). Nalazi se 11 km s/z od Risna. Dele se na Gornje i Donje. Poznato po najvećoj količini padavina u Evropi.
Istorijat
Gornje Crkvice su se nekada zvale Korita, pa su se po mnogim crkvištima na Kapavici prozvale Crkvice. Starije ime Korita pokazuje da se selo nalazi u predelu punom „korita”, plitkih vrtača, nad kanjonima Tare i Sušice.
Donje Crkvice su na mestu gde se kanjoni Pive i Tare sučeljavaju. Više gornjeg dela sela nalazi se brdo Soko (1452 m.) sa gradinom hercega Stjepana. Naselje je starijeg postanka i selo se deli na Gornje i Donje polje. Središte sela zove se Rudina i u tursko vreme bilo je kasaba za ceo taj kraj.
Kod Vuka u Rječniku: „u Hercegovini između Tare i Pive kao knežina, u kojoj ima ljudi i Turskoga i Hrišćanskog zakona”.
Epski kontekst
Pominju se u kontekstu pogibije tri hrišćanska junaka (Vuka Mićunovića – Vuk IV, Stevana Pavlovića – SANU III, i Vraštanina Mira – Vuk VIII).
Literatura
 | 1911 | Ердељановић, Јован: Постанак племена Пипера. Етнолошка расправа, Српски етнографски зборник, XVII, 241-477. [348-352] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1988 | Marković, Jovan Đ.: Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije, „Svjetlost”, Sarajevo. [46] cobiss |