CETINA, Cetinja, Cetinje

sl1

Ruševine crkve Sv. Spasa iz IX v.

Istorijski nazivi

Cetingrad, Cetinj, Četinj

Etimologija

Možda od slov. ličnog imena *Cęta (*Cěta?), ili sa nekim zaboravljenim topografskim značenjem, up. Cetinje. Reka Cetina je u IX v. zabeležena kao Tzentína, t.j. Cętina, a u antičko doba zvala se Hippius, Tilurius i Néstos. (A.L.)

Atribucija

Cetina

Cetinja Cetinje

Geografski položaj

43° 58’ N, 16° 25’ E    
Mesto u Hrvatskoj. Selo na izvoru istoimene reke u Cetinskoj Krajini, blizu Sinja.

Istorijat

U selu postoje ruševine crkve sv. Spasa iz IX, najkasnije X v. Pretpostavlja se da je na tlu današnjeg sela nekada bilo sedište Vrličke župe (Vrhrika).
Stari grad Cetina bio je podignut u Sinjskom polju na levoj obali reke Cetine. U starim izvorima pominje se prvi put 1210, a 1345. kao utvrđeni grad (castrum, castellum, piazza, oppidulum). Tokom srednjeg veka bio je centar Cetinske županije pre nego što je to (početkom XIV v.) postao Sinj. Srušen je između 1684. i 1699. U poslednjem sukobu s Turcima kod Sinja (1715) više se ne pominje kao samostalno naselje već počinje da se zove Sinjem, a u putopisima iz istog veka o njemu stoji: „oppidulum fuit” (bio je gradić).

Epski kontekst

Kod Vuka u Rječniku navedena je samo reka Cetina i zemlja oko nje, kako se – uostalom – najčešće i javlja u epici: kao Cetin-polje (KH II, 59) i kao voda Cetina (na više mesta). Pesme koje se ovde citiraju pominju Cetinu uglavnom u kontekstu ženidbe raznih muslimanskih i hrišćanskih junaka, recimo Vuk III, 24 o ženidbi od Zadra Todora i slične.

Literatura

book1937Gunjača, Stjepan: Topografska pitanja na teritoriju stare Cetinske županije s ekskursima o ubikaciji Setovije i Tiluruma, Zagreb – Split.
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [3:448]