CETINA, Cetinja, Cetinje
Ruševine crkve Sv. Spasa iz IX v.
Istorijski nazivi
Cetingrad, Cetinj, Četinj
Etimologija
Možda od slov. ličnog imena *Cęta (*Cěta?), ili sa nekim zaboravljenim topografskim značenjem, up. Cetinje. Reka Cetina je u IX v. zabeležena kao Tzentína, t.j. Cętina, a u antičko doba zvala se Hippius, Tilurius i Néstos. (A.L.)
Atribucija
Cetina
- grad: Nos’ je, Luka, na grad na Cetinu (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 59:474); MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 16 - gnjizdo sokolovo: Cetina je gnjizdo sokolovo (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 169:1812) - bijela: Vidiš, sinko, bijele Cetine (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 16:50) - bila: Da joj siđeš na Cetinu bilu (MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 41:262) - ravna: Pa je šalje na Cetinu ravnu (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 84:3); MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 30, 37 - ljuta: Jednu posla u Cetinu ljutu (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 22:65) - ljuta Krajina: Sa Cetine, sa ljute Krajine (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 16:49) - ispod Snjegotine: Sa Cetine ispod Snjegotine (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 19:430) - u vrhovnoj Lici: Na Cetini u vrhovnoj Lici (MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 41:18) - bez atribucije: Sa studena vrela i Cetine (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 26:19); KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 32; KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 59; MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 16, 22, 25; MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 30, 41; MH IX,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/6. Junačke pjesme (historijske, krajiške i uskočke pjesme), knjiga deveta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1940. (MH IX) 23; EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 4
- grad: Pa otalen na grad, na Cetinju (KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 1:955)
- grad bijeli: Od Cetinje grada bijeloga (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 24:111) - grad kameni: Šnjime vode Bojičić-Aliju / Od Cetinje grada kamenoga (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 24:524-525) - bez atribucije: Oćera ga pravo na Cetinju (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 24:54); Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 12; KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 9, 10
- bez atribucije: Divno kolo igra na Cetinju / U avliji Bajagić Alage (KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 1:1-2)
Geografski položaj
43° 58’ N, 16° 25’ E
Mesto u Hrvatskoj. Selo na izvoru istoimene reke u Cetinskoj Krajini, blizu Sinja.
Istorijat
U selu postoje ruševine crkve sv. Spasa iz IX, najkasnije X v. Pretpostavlja se da je na tlu današnjeg sela nekada bilo sedište Vrličke župe (Vrhrika).
Stari grad Cetina bio je podignut u Sinjskom polju na levoj obali reke Cetine. U starim izvorima pominje se prvi put 1210, a 1345. kao utvrđeni grad (castrum, castellum, piazza, oppidulum). Tokom srednjeg veka bio je centar Cetinske županije pre nego što je to (početkom XIV v.) postao Sinj. Srušen je između 1684. i 1699. U poslednjem sukobu s Turcima kod Sinja (1715) više se ne pominje kao samostalno naselje već počinje da se zove Sinjem, a u putopisima iz istog veka o njemu stoji: „oppidulum fuit” (bio je gradić).
Epski kontekst
Kod Vuka u Rječniku navedena je samo reka Cetina i zemlja oko nje, kako se – uostalom – najčešće i javlja u epici: kao Cetin-polje (KH II, 59) i kao voda Cetina (na više mesta). Pesme koje se ovde citiraju pominju Cetinu uglavnom u kontekstu ženidbe raznih muslimanskih i hrišćanskih junaka, recimo Vuk III, 24 o ženidbi od Zadra Todora i slične.
Literatura
 | 1937 | Gunjača, Stjepan: Topografska pitanja na teritoriju stare Cetinske županije s ekskursima o ubikaciji Setovije i Tiluruma, Zagreb – Split. |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3:448] |