CEKLIN, Ceklinja, Ceklinje
Etimologija
Pominje se 1488, predanje dovodi ime u vezu sa svetom Teklom, kao i Ćekliće. U tur. popisu iz 1521. i 1523. Cetlin (Пешикан 1982, 69). (A.L.)
Atribucija
Ceklin
- pitomi: Opremi je pitomu Ceklinu (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 15:284) - pleme: A šilje je plemenu Ceklinu (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 2:173) - golemo pleme: Iz golema plemena Ceklina (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 2:219) - bez atribucije: Od Ceklina oba senatura (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73:1720); SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 12; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 53
- bez atribucije: I posla je pravo na Ceklinju (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 46:138)
- bez atribucije: Od Ceklinja i od Ljubostinja (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 63:15)
Geografski položaj
42° 21’ N, 18° 58’ E
Selo u Crnoj Gori, u istoimenom plemenu.
Istorijat
Današnja oblast ovoga plemena (koje se deli na Gornjake i Donjake) zahvata celom svojom istočnom polovinom niske i otvorene predele oko Rijeke Crnojevića, Skadarskog jezera i Gornjega blata. Najstarije sedište i matica ovog plemena je daleko na zapadu, u krajnjem uglu njegove oblasti, dobro zatvorenom visokim brdima i planinama. Među njima su najznatniji: na jugu Ceklinštak i Strajište, na istoku Crni vrh, na severu Mekavac, na zapadu Prijevor. Ceklinjani su već u početku XVIII v. proterali poturice sa Riječkog grada, a zatim i iz ostalih predela svog plemena i iz celog sliva Crnojevića Rijeke do samog Skadarskog jezera, čime su uveliko proširili svoju oblast. U plemenu Ceklinu sada ima 19 što većih što manjih naselja, od kojih svako čini zasebnu celinu sa zasebnim imenom.
Ceklin, veliko naselje i kolevka plemena Ceklina, nalazi se najdalje na zapadu, u podnožju planine Ceklinštaka. Kuće su u načelu vrlo blizu jedna drugoj, ali se ipak u Ceklinu jasno razlikuje osam sela i zaselaka, u kojima stanuju porodice od trinaest bratstava.
Kod Vuka u Rječniku: „pleme nahije Riječke u Crnoj gori”.
Epski kontekst
Pesme ga pominju u kontekstu boja na Grahovcu 1858. (Vuk IX), crnogorskog udara na Nikšić (Vuk VIII, 46) ili na turske ovce (SM 53), boja na Sitnici 1849. (Vuk VIII, 63), udarca Omer-pašinog na Crnu Goru 1852–1853. (Vuk VIII, 73) i u neistorijskim sižeima (SANU IV, 12).
Literatura
 | 1948 | Јовановић, Ј.: Стварање Црногорске државе и развој Црногорске националности, Обод-Цетиње. Drugo izdanje 2001.] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |