CETINJE, Cetinja

sl1

Cetinje krajem XIX v.

sl1

Cetinje, gravira iz 1831

Etimologija

U starosrpskim zapisima i Cětinje, prvobitno ime presušne rečice, up. Cetinja, rečica u Valjevskoj Podgorini, dalje polj. hidronim Cetynia, češ. toponim Cetyně, nejasnog porekla (Лома 1997, 2–3). (A.L.)

Atribucija

Cetinje

Cetinja

Geografski položaj

42º 23’ N, 18º 55’ E   
Grad u Crnoj Gori, na najužem delu Cetinjskog polja.

Istorijat

Nalazi se na raskrsnici puteva koji vode na zapad u Kotor, na istok preko Rijeke Crnojevića u Podgoricu i Virpazar, na jug u Budvu, a na sever u dolinu Zete i Nikšić. U izvorima se prvi put pominje 1440. Pošto su Turci osvojili skadarski Žabljak, Cetinje je 1481. postalo središte obnovljene države Ivana Crnojevića, dotadašnjeg gospodara Zete. On je 1482. na tom mestu osnovao svoju prestonicu podigavši dvor i Bogorodičin manastir (1484). Tu je iz Oboda preselio i štampariju donetu iz Venecije, čime je 1493. osnovana prva štamparija u regionu. Njegoš je na Cetinju podigao svoj dvor Biljardu 1838. Bogoslovija se osniva 1863, vojna radionica i vojni muzej 1875, a vojni konak 1895.
U XVI v. Cetinje se pominje kao sedma nahija Skadarskog sandžaka (1523). Uoči mletačko-turskog (Kandijskog) rata 1645–1669, na zboru u Cetinju odlučeno je da Crna Gora brani svoju autonomiju od Turaka i da potraži oslonac u Mlečanima. Za vreme sledećeg mletačko-turskog (Morejskog) rata 1684–1699. Cetinje pada u turske ruke 1685. Posle toga, Turci su u više navrata zauzimali i gubili Cetinje (1692, 1712, 1714, 1756, 1785). Prilikom novog pokušaja da osvoje Crnu Goru, snage skadarskog vezira Kara Mahmut-paše Bušatlije su 1796. poražene blizu Cetinja u bici kod sela Krusi.
Kod Vuka u Rječniku: „pleme nahije Katunske (u Crnoj gori), koje se dalje po narodu našemu, osobito u pjesmama, pomiješalo sa vodom Cetinjom te se zove i Cetinja […] Na Cetinju ima namastir u kojemu je od prije sjedio vladika, a sadašnji je vladika sazidao sebi dvor kod namastira i oko njega se načinila kao mala varošica”.

Epski kontekst

U pesmama se pominje vrlo često, obično kao prestonica crnogorskog vladike.

Cetinjski manastiri
Prvi manastir: Posle pada Žabljaka Crnojevića 1478, Ivan Crnojević (1465–1490) je otišao u Italiju u izbeglištvo. U Lovretu se zavetovao Bogorodici da će sagraditi hram u njenu čast ako se ikad vrati u zavičaj. Zavet je ispunio kada se 1481. vratio na Cetinje. Tu je 1484. podigao manastir i posvetio ga Rođenju Bogorodice. Taj je manastir dignut u vazduh 1692. Ruševine su stajale na Ćipuru na Cetinju sve do 1886, kada je knez Nikola podigao novi hram na temeljima starog, iste dužine i širine kakav je bio i stari manastir.
Drugi manastir: Podignut je 1701. za vladičanstva Danila Petrovića. Za vreme Turaka rušen je 1714. i 1785.

Literatura

book1959Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  [108]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [3:448]