PEĆI, Pećina Stijena, Pećina
Pećigrad, stari grad
Selo Peći ispod Ujilice
Istorijski nazivi
Turk Mihal/Mihail Pekler, Crvene stijene
Etimologija
Up. ime pećine nad Kotorom Peštinjgrad = Pestinjgrad (Skok II 629a). (A.L.) [od starijeg pešt u današnjem značenju pećina]
Atribucija
Pećina Stijena
- bez atribucije: Te je šalje ka Pećini St’jeni (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 24:83); Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 33
- na krajinu ljuta: Od Pećine na krajinu ljute (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 62:196)
- ispod Šnjegotine: Kraj Pećine ispod Šnjegotine (MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 37:495) - bez atribucije: Pa okrenu s njome kraj Pećine (MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 37:494)
Geografski položaj
Neizvesna ubikacija.Epski kontekst
1. Ne može se tačno znati na koje se mesto misli u Vukovim pesmama (III, 24, 33), ali se pretpostavlja da je negde u Bosni i da je Kovačina Ramo rodom iz njega (vide EH 4). Najbliži tim uslovima je stari grad po imenu Stijena u Pounju kod Bihaća. On se kod Vuka u Rječniku pominje kao varošica »u Turskoj Srbiji blizu Bišća«.
2. U SM 62 i u muslimanskoj pesmi (MH IV, 37) misli se na Pećinu, grad u Krajini:
još za njima kapetana falu
od Pećine na krajinu ljute,
po imenu Daut-kapetana (SM 62:195–197)
od Pećine na krajinu ljute,
po imenu Daut-kapetana (SM 62:195–197)
Podiže vojsku Lika Mustajbeže,
Pa okrenu s njome kraj Pećine,
Kraj Pećine ispod Šnjegotine,
Ispod kule Bajagić-Omera,
Iznad kule Jagrić-Huseina
(MH IV, 37:493–497).
Pa okrenu s njome kraj Pećine,
Kraj Pećine ispod Šnjegotine,
Ispod kule Bajagić-Omera,
Iznad kule Jagrić-Huseina
(MH IV, 37:493–497).
To bi možda moglo biti mesto Pećigrad u BiH, iako njegovo ime dolazi od peći, a ne od pećine. Ovaj grad je u starini pripadao Hrvatskoj i nalazio se desetak kilometara s/z od Cazina. Sagrađen je u XV v. a od 1520. bio je u vlasti Mihajla Turka pa se i prozvao njegovim imenom. Turci su ga zatekli napuštenog, popravili i naselili 1653. zadržavši mu ime (Turk Mihal/Mihail Pekler), iako su grad posle Turka držali Andrija od Trnovca, Nikola Zrinski i Gašpar Šubić. Ubikaciju ipak otežava činjenica da je Pećigrad zavičaj Hasanage Pećkog (1742–1832) i njegovog sina Durat-bega, a ne Daut-kapetana, Omera Bajagića i Huseina Jagrića – kako stoji u pesmama.
3. U MH IV, 37 – osim Pećigrada – u obzir dolazi i mesto Peći pod planinom Ujilicom, budući da je ono čak i malo bliže Udbini od Pećigrada. Pesma, međutim, izričito kaže da je Pećina iz koje polazi Likina vojska pod Šnjegotinom, a Šnjegotina je blizu Banjaluke.
Literatura
 | 1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
| 1943 | Lopašić, Radoslav: Bihać i bihaćka krajina, 2. izd. Zagreb. |
| 1953 | Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo. cobiss |
| 1954 | Банашевић, Никола: Објашњења и коментари у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига трећа у којој су пјесме јуначке средњијех времена, ''Просвета'', Београд, 575-696. [615] |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.v. Пећ] cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |