PERAST

sl1

Perast, panorama

sl1

Perast, stara razglednica

Istorijski nazivi

Parestum, Perasto

Etimologija

1366. de Perast, možda preko *Perъstъ od imena ilir. plemena Pirustae (no ovo pleme živelo je daleko odatle, negde u gornjem Podrinju). (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

42° 29’ N, 18° 41’ E   
Mesto u Crnoj Gori. Grad na obalama Bokokotorskog zaliva nasuprot tesnacu Verige, između Risna i Orahovca.

Istorijat

Od IX v. naseljen je Slovenima, a u X zapalili su ga i razorili Saraceni i Mongoli. U srednjem veku se pominje kao grad pod patronatom Kotora sve do XVI v. kada se osamostaljuje i osniva posebnu komunu.
Zahvaljujući izuzetnom geografskom položaju, Perast je uvek bio na udaru svih osvajača Boke, ali se naročito istakao u borbama protiv Turaka, i na kopnu i na moru. Jedna od značajnijih takvih borbi vođena je kod Perasta 1654. Kao spomen na pobedu u toj bici, Petar Zrinski je Peraštanima poklonio sablju koja se danas čuva u gradskom muzeju.
U doba najvećeg uspona grada – od sredine XVII do sredine XVIII v. – u njemu su živeli i delovali mnogi ljudi od značaja. Istovremeno, Peraštani izlaze na glas kao glavni u hvatanju i prodavanju roblja, u čemu su se naročito isticali braća Stevan i Vučihna Rucović. Njihova trgovina se uglavnom usmeravala ka Napulju (vide), koji je bio jedan od većih trgova robljem (osim Venecije), pa je ostao zabeležen podatak da su 1663. doterali na napuljsku pijacu 50 robova (neke su prodali usput, a jednog su ostavili u Ankoni „per venderlo in galera [da ga prodaju na galiju]”*, tj. kao veslača na galiji). To roblje nije uvek bilo tursko, već je među njima bilo i hrišćana koji su davani na visoke otkupe.
Sa propašću brodova na jedra (sredinom XIX v.) i Perast gubi značaj pa njegovo stanovništvo opada (sa 2.000 krajem XVIII, na 438 krajem XIX v.).

Epski kontekst

Pesme u Perastu ne pominju samo Pivljanina Baja (Vuk III, 68, 69; Vuk VII, 47; SM 16, 87, 92), već i Primorca Aleksu (Vuk VII, 44), Lazarić-vojvodu (Vuk VII, 52), arambašu Nika Popovića (Vuk VII, 53), dvojicu Bujovića (Vuk VII, 20), Luku Zambelića (SANU IV, 7) i druge.
U Vuk VI, 49 Perast se javlja kao mesto jednako čuveno po oružju kao Italija:

Pa dovati pušku Talijanku,
Kojano je u Talij’ kovana,
U Perastu gradu opravljana (305–307).

Osim u epici, Perast se u neobičnom kontekstu sačuvao i u narodnim poslovicama: „To se zna, ka’ i Peraškom kolaču” (misli se: cena, verovatno zato što je bila postojana, tj. dugo se nije menjala).

Bajo Pivljanin
Za Perast se u epici obično vezuje ime Baje Pivljanina (puno ime Bajo Nikolić). Njemu i njegovim hajducima mletačke vlasti su dodelile Perast (i nekoliko sela u okolini) kao mesto za život posle Kandijskog rata (1670). Porta se, međutim, žalila na njihovo buntovno ponašanje, pa su ih Mleci preselili čak u Istru. Na Bajovu molbu, vraćeni su 1674. u Zadar gde su živeli kao plaćenici sve do Morejskog rata. Tada su 1684. poslati nazad u Kotor da bi delovali na svom terenu. Bajo Pivljanin je poginuo 1685. na Vrtijeljci, braneći od Turaka prilaz ka Cetinju (bitka opevana u Vuk VII, 51)

Literatura

book1913Накићеновић, Саво: Антрополошка студија Бока, Београд.Српски етнографски зборник / Српска краљевска академија ; књ. 20  cobiss
book1950Радонић, Јован: Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, Београд.  [201]  cobiss
book1954Банашевић, Никола: Објашњења и коментари у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига трећа у којој су пјесме јуначке средњијех времена, ''Просвета'', Београд, 575-696.  [669*]
book1959Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1972Pomorska enciklopedija, 1-8, JLZ, Zagreb 1972-1989.