DERVENTA

sl1

Derventa 1898

sl1

Etimologija

Tur. derbend ‘klanac, klisura’ (Skok I 393b). (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

44° 8’ N, 19° 8’ E   
Grad u BiH. Nalazi se na reci Ukrini, između Doboja i Bosanskog Broda, oko 50 km s/i od Prnjavora.

Istorijat

Nastao je u XVI v. Tvrđava je izgrađena pre 1716. U austrijsko-turskom ratu 1683–1699. austrijski markgrof Ludvig Badenski porazio je Turke u boju kod Dervente 5. septembra 1688, a potom osvojio Zvornik. U austrijsko-turskom ratu 1716–1718. pukovnik Maksimilijan Petraš osvojio je Brod i Derventu 1716. i razorio derventsku tvrđavu pre nego što se povukao. Obnovljena, tvrđava Derventa bila je do Požarevačkog mira 1718. u sastavu Brodske kapetanije, a zatim je priključena Vrandučkoj, čije je sedište postala oko 1773. Iz turskih izvora se zna da je derventski grad više puta obnavljan (1750, 1777. i 1778). Opravke grada padaju pred Dubički rat 1788–1791. Važnost grada je svakako porasla otkako je postao sedište kapetanije.
Danas nema tragova derventskog grada, čije je poslednje ostatke srušila austrijska vlast 1890. U Bosni je bilo malo gradova sa dvostrukim redom bedema i dvostrukim jendecima, kao što je to bilo u Derventi. Takav oblik imao je i Bužim u Krajini.

Epski kontekst

Pesma Vuk III, 35 ne pominje Derventu u kontekstu nekog od ovih sukoba, već kao mesto iz kojeg (kao i iz mnogih drugih) polazi turska vojska na Janok, grad u Mađarskoj.
(U Vuk IV, 30 ne pominje se grad sam po sebi, već u formi „Dervent-kapetan”.)

Literatura

book1953Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo.  cobiss
book1957Крешевљаковић, Хамдија & Капиџић, Хамдија: Podaci o tvrđavama u Derventi i Travniku iz početka XIX stoljeća, Naše starine IV, Sarajevo.
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  [2]  cobiss