DIKLIĆI
Diklići, selo kod Trebinja, današnji izgled
Atribucija
- grad bijeli: Al se digle magle i praovi / Od Diklića, grada bijeloga (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III)56:66–67)
Geografski položaj
42° 46’ N, 18° 5’ E
Selo kod Trebinja (BiH). Nalazi se na ivici Debelog Luga, pod brdom Peliješ.
Istorijat
Ispitujući taj kraj početkom XX v., Jefto Dedijer beleži da oko sela ima tragova starih naselja, ali nije poznato ni ko je ni kada tu živeo.
Epski kontekst
Pesma pominje i grad i čardak porodice Diklić, a peva o smrti Janote Diklića u sukobu sa Turcima. Samo se ovde Janota Diklić javlja kao starešina Stojana Jankovića:
Ljuto kune Janković Stojane:
„Talva, konju, noge te bolele,
Čarna goro, ne zelenila se,
Tavna noći, nek’ te Bog ubije,
Zašt’ odbrani dušmanina moga
I ubicu gospodara moga!”
Pa se vraća natrag među društvo,
Zače seći sve ostale Turke
Da osveti gospodara svoga,
Gospodara Diklića Janotu. (123–132)
„Talva, konju, noge te bolele,
Čarna goro, ne zelenila se,
Tavna noći, nek’ te Bog ubije,
Zašt’ odbrani dušmanina moga
I ubicu gospodara moga!”
Pa se vraća natrag među društvo,
Zače seći sve ostale Turke
Da osveti gospodara svoga,
Gospodara Diklića Janotu. (123–132)
Literatura
 | 1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
| 1909 | Дедијер, Јевто: Херцеговина, Српски етнографски зборник VI, 5. [284-285] cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [106] cobiss |