DEBAR, Dibra, Dibran, Dibrija

sl1

Debar, grad i jezero u Makedoniji, na granicvi sa Albanijom (Dibra Gornja)

sl1

Dibra Donja (Peshkopi), Albanija

Istorijski nazivi

Deborus, Dibri, Peshkopi

Etimologija

Istog porekla kao Dabar (vide). (A.L.)

Atribucija

Dibra

Dibran Dibrija

Geografski položaj

Dibra Donja (Peshkopi - 41° 41’ N, 20° 25’ E) / grad i istoimena oblast u Albaniji. Dibra Gornja – odnosno Debar (41° 31’ N, 20° 31’ E) – grad u zapadnoj Makedoniji.

Istorijat

Dibra Donja (Peshkopi ) – grad u Albaniji.
Dibra Gornja – odnosno Debar – grad u zapadnoj Makedoniji na ušću reke Radike u Crni Drim, blizu granice sa Albanijom, okružen visokim planinama Desatom, Stogovom i Jablanicom.
Prvi dokument u kojem se Debar izričito pominje jeste Ptolomejeva mapa iz sredine II v., gde je njegovo ime Deborus. Sledeći dokument o njegovom postojanju je povelja iz doba cara Vasilija II, gde se pominje kao naselje u Bitoljskoj arhiepiskopiji. U putopisnim beleškama Feliksa Petančića iz 1502. javlja se pod imenom Dibri. Tokom XIX v. Debar postaje poznat po ustanku protiv turskog sultana, jednako kao i po svom bogatstvu. Otprilike u isto vreme postaje i mesto važno za istoriju Albanije.
Kod Vuka u Rječniku s.v. Dibra: «kao knežina između Arbanije i Maćedonije. Ja sam na Cetinju vidio dva čovjeka iz Dibre, koji su dosta dobro govorili Srpski, samo što su u gdjekojijem rječima zanosili na Bugarski, i kazivali su mi da onamo ima mnogo sela po kojima ljudi govore onako kao i oni i zovu se Srbi, kao i oni što su govorili da su.»

Epski kontekst

Pesme pominju i Gornju i Donju Dibru, u različitim kontekstima: Donju u kontekstu bitke kod Visočice 1796. (Vuk IV, 10) i boja na Krusima iste godine (SM 170), a u kontekstu boja na Deligradu 1806. (SM 63) i bitke Crnogoraca sa Omer-pašom Latasom 1852-53. (Vuk VIII, 73) verovatno se misli na Dibru Gornju, odnosno na Debar.

Debarska eparhija
Osnovana u XI v., bila je u sastavu Ohridske arhiepiskopije i obuhvatala oblast Donjeg (Piškopeja u Albaniji) i Gornjeg Debra (Debar u Makedoniji). Sedište episkopa bilo je u Donjem Debru, u Piškopeji (Piskupiji), pri hramu sv. Bogorodice. U XV v., u popisnom defteru Donji Debar iz 1467, pominje se selo Piškopeja, odnosno manastir Piskupija i njen episkop (=biskup), što ukazuje na kontinuitet episkopskog sedišta.
Posle proširenja srpske države za vreme kralja Milutina, kada su osvojeni Debar, Kičevo i Poreč (1284), oblast ove episkopije došla je pod srpsku vlast, ali je u sastav srpske crkve ušla tek 1317. Dolaskom Turaka i osvajanjem ove oblasti, episkopija je vraćena u sastav Ohridske arhiepiskopije.

Literatura

book1922Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  [s.v. Дибра]  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1:321]
book1976Зиројевић, Олга: Цариградски друм од Београда до Будима у XVI и XVII веку, Нови Сад.  cobiss
book1988Marković, Jovan Đ.: Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije, „Svjetlost”, Sarajevo.  [55]  cobiss
book1995Kornrumpf, Hans-Jürgen: Territoriale Verwaltungseinheiten und Kadiamtsbezirke in der Europäischen Türkei (ohne Bosnien und Ungarn), Karlsruhe.  [43]
book2002Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002  [1]  cobiss