UNAČ
Etimologija
Nejasno, najverovatnije pridev na -jь od hipokoristika na -kъ, up. stčeš. Uněk (od Uněslav ili sl., up. stsrp. toponim Unjemirь, stsl. uněj, unij ‘bolji’), ili, ako se pretpostavi *Hunač, od stsrp. Hunьko. (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: Kneza s Unča stotinu ovnova (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 51:18)
Geografski položaj
43° 11’ N, 18° 52’ E
Selo u Pivi (Crna Gora).
Istorijat
Sastoji se iz tri kraja: Donji Unač, Gornji Unač i Ercegova strana.
Donji Unač se nalazi nad samim gredama kanjona Pive u jednoj talasastoj uvali, na visini od 1.374 m. Gornji Unač je na valovitim stranama Bobotina vrha i Jagodina vrha. Kuće su podignute po dolinama tih strana.
Ercegova strana (zaselak Gornjeg Unča) nazvana je tako po katunima hercega Stefana za koje se misli da su bili na tom mestu. Nalazi se ispod Ploča i Brda, ogranka Jagodina vrha.
Epski kontekst
U pesmi Vuk IV, 51 pominje se kao jedno od mesta naročito pogođenih porezima koje uteruju paša sa Zagorja i Ibro Bairović.
Na drugim mestima u epici javlja se Unačka župa (MH III, 3, 18), ali se to odnosi na oblast oko reke Une.
Literatura
 | 1954 | Латковић, Видо: Белешке, објашњења и речник у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига четврта, Штампано поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка, «Просвета», Београд. [602] |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |