UDBAR, Učbar, Udvar, Udvarje, Udžbar, Užbar

Atribucija

Učbar

Udbar Udvar Udvarje Udžbar Užbar

Epski kontekst

1. Udbar/Idbar – reka i selo u slivu Neretve, njena leva pritoka zapadno od Konjica (BiH). Idbar je turski oblik za Dbar (kod Dukljanina Debreca), kraj u gornjem toku Neretve. U srednjem veku utvrđeni grad, prvi pisani pomen 1411. kao Dbar na Neretvi (ostali pomeni 1444, 1448, 1454, 1469. itd), zajedno sa srednjovekovnim gradom Borovcem (danas u istoj opštini Konjic). Oba grada su pripadala humskoj Neretvi i u pohodu sultana Mehmeda el Fatiha (maj-jun 1463) oba su pala pod tursku vlast.
Uklapa se u trajektoriju pesme Vuk III, 28 (Kunar-planina–Senj), s tim što je grad imenovan Udžbar. To je možda i mesto koje se pominje u ER 86 kao Udvar, budući da junak pesme Kazun-aga umire u bici pod Zadrom. Dobar pevač ne bi dopustio da ptice (orao i gavran), koje je junak nahranio i napojio u bici pod Udvarom, idu za njim čak od turske Mađarske u visini Mohača. Takođe kao Udvar, ovo se mesto pominje i u Vuk VI, 49 (okupljanje bosanskih Turaka).
2. Udvar – u SM 91 i MH IV, 46 može biti mađarski grad Udvar u Baranji, blizu Mohača. Ovaj grad je verovatno i Učbar iz Vuk VI, 68.
Kod Vuka u Rječniku javlja se u obliku Udbari (uz primer Vuk III, 47) i Udžbar.
Iako Vuk ne daje primere za Udžbar, oni se mogu naći na drugom mestu:

On otide na nove dućane,
Sve madžarsko ruho uzimaše,
Što Madžari nose po Udžbaru,
A niz pleća splete pletenicu,
U nju splete tri krsta od zlata,
A vrh toga moskovsku čatiju
Što Madžari nose po Udžbaru. (Vuk VII, 17:124-130)


Još i: Ujvar – mesto u Slovačkoj, na desnoj obali reke Njitre, oko 30 km severno od mesta Komarno (Komoran). Ova tvrđava je podignuta u XVI v. da spreči širenje Turaka, ali su je Turci osvojili 1663. Otad pa do 1685. Ujvar je bio glavno mesto istoimenog vilajeta.
Takođe i: Ungvar, grad u Mađarskoj (pominje se 1655. kad su ga osvojili Turci), Hugvar ili Hugdvar – danas Užgorod u Ukrajini.

Literatura

book1909Дедијер, Јевто: Херцеговина, Српски етнографски зборник VI, 5.  [374]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  [s.vv. Удбари, Уџбар]  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1:97: 3:360, 437]
book1978Dinić, M.: Braničevo u srednjem veku, Srpske zemlje u srednjem veku, Beograd, 84-112.  cobiss
book1979Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979.  [508, nap. 1]  cobiss