UDBAR, Učbar, Udvar, Udvarje, Udžbar, Užbar
Atribucija
Učbar
- grad: Da otidem do Učbara grada (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 68:35) - na krajini: Zatrese se Učbar na krajini (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 68:100) - bez atribucije: A kad Alil u Učbara dođe (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 68:58)
- bez atribucije: Ono jeste Dmitar od Udbara (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 47:148)
- bez atribucije: Od Udvara drugoga dizdara (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 49:99); ER 86
- bez atribucije: Njemu veli Mitar od Udvarja (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 91:17); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 91, 94
- grad: Kad je bila do Udžbara grada (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 28:87); Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 17 - grad bijeli: U Udžbaru gradu bijelome (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 17:4) - bez atribucije: Što Madžari nose po Udžbaru (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 17:130)
- bili: Čak daleko od Užbara bila (MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 46:115) - bez atribucije: Zlatka tvoja do Užbara ne će (MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 46:131)
Epski kontekst
1. Udbar/Idbar – reka i selo u slivu Neretve, njena leva pritoka zapadno od Konjica (BiH). Idbar je turski oblik za Dbar (kod Dukljanina Debreca), kraj u gornjem toku Neretve. U srednjem veku utvrđeni grad, prvi pisani pomen 1411. kao Dbar na Neretvi (ostali pomeni 1444, 1448, 1454, 1469. itd), zajedno sa srednjovekovnim gradom Borovcem (danas u istoj opštini Konjic). Oba grada su pripadala humskoj Neretvi i u pohodu sultana Mehmeda el Fatiha (maj-jun 1463) oba su pala pod tursku vlast.
Uklapa se u trajektoriju pesme Vuk III, 28 (Kunar-planina–Senj), s tim što je grad imenovan Udžbar. To je možda i mesto koje se pominje u ER 86 kao Udvar, budući da junak pesme Kazun-aga umire u bici pod Zadrom. Dobar pevač ne bi dopustio da ptice (orao i gavran), koje je junak nahranio i napojio u bici pod Udvarom, idu za njim čak od turske Mađarske u visini Mohača. Takođe kao Udvar, ovo se mesto pominje i u Vuk VI, 49 (okupljanje bosanskih Turaka).
2. Udvar – u SM 91 i MH IV, 46 može biti mađarski grad Udvar u Baranji, blizu Mohača. Ovaj grad je verovatno i Učbar iz Vuk VI, 68.
Kod Vuka u Rječniku javlja se u obliku Udbari (uz primer Vuk III, 47) i Udžbar.
Iako Vuk ne daje primere za Udžbar, oni se mogu naći na drugom mestu:
Sve madžarsko ruho uzimaše,
Što Madžari nose po Udžbaru,
A niz pleća splete pletenicu,
U nju splete tri krsta od zlata,
A vrh toga moskovsku čatiju
Što Madžari nose po Udžbaru. (Vuk VII, 17:124-130)
Takođe i: Ungvar, grad u Mađarskoj (pominje se 1655. kad su ga osvojili Turci), Hugvar ili Hugdvar – danas Užgorod u Ukrajini.
Literatura
 | 1909 | Дедијер, Јевто: Херцеговина, Српски етнографски зборник VI, 5. [374] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.vv. Удбари, Уџбар] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:97: 3:360, 437] |
| 1978 | Dinić, M.: Braničevo u srednjem veku, Srpske zemlje u srednjem veku, Beograd, 84-112. cobiss |
| 1979 | Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979. [508, nap. 1] cobiss |