ULCINJ, Ocinj, Ulćin, Vucinj,Vučinj
Ulcinj1573.
Ulcinj danas
Istorijski nazivi
Colhinium, Olhinium, Olcinium, Valdanos
Etimologija
Od antičkog Ulcinium, odatle neposredno stsrp. Lьcinь, docnije Ocinj, današnji oblik pod uticajem alb. Ulqi(n) ili ital. Dulcigno, gde je d- od sraslog predloga de (Skok III 541b). (A.L.)
Atribucija
Ulcinj
- grad bijeli: Pod Ulcinjom gradom bijelijem (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 136:88); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 170
- bijeli: Pa od Bara i Ulcinja b’jela (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63:238)
- bez atribucije: Prati knjigu Baru i Ulćinu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 89:274); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 62
- grad: S trećom posla put Ocinja grada (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 53:18)
- bez atribucije: Od Vucinja i Bara bijela (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 10:273); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 62
- bez atribucije: Od Vučinja nitko ne uteče (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 11:147)
Geografski položaj
41° 55’ N, 19° 12’ E
Grad i luka u Crnoj Gori.
Istorijat
Istočno od grada je Ulcinjsko polje sa lukom i solanama. Srednjovekovni utvrđeni grad sa bedemima i kulama, koji se očuvao do danas, podigli su Turci na uzvišenju iznad male luke.
Antički Ulcinj pominje se kao Colhinium. Osnovali su ga pomorci iz Kolhide sa Crnog mora. Kasnije se zvao Olhinium. Kada su ga 168. pre n.e. osvojili od Ilira, Rimljani su ga nazvali Olcinium. Kod Vuka u Rječniku javlja se kao Ulćin i Ocin.
Tokom srednjeg veka prvo je bio pod vizantijskom vlašću, od XI v. pod vlašću Zete, a od 1181. u vlasti Nemanjića. Od 1396. bio je prestonica Balšića. Pod srpskom vlašću je ostao do 1421; potom su ga držali Mlečani, a od 1571. Turci, koji su u njega naselili 400 gusara i pretvorili grad u snažno gusarsko uporište (sve do 1815). Crnogorci su ga uzeli od Turaka 1880.
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu ženidbe Maksima Crnojevića (Vuk II, 89), u kontekstu bitke na Visočici 1796. (Vuk IV, 10) i na Krusima iste godine (Vuk IV, 11; SM 170), boja na Deligradu 1806. (SM 63), bune bosanskih muslimana protiv nizama pod vođstvom Husein-paše Gradaščevića – Zmaja od Bosne 1831. (SM 62) i bitke na Skadarskom jezeru 1844. (Vuk VIII, 62).
Krajem XVI v. u Ulcinju se naseljavaju turski i arapski pirati i osnivaju trg roblja za koji se smatra da je bio najveći na jadranskoj obali. Crni robovi kupovani su po niskoj ceni na pijacama Tripolisa, a preprodavani sa velikom zaradom u Ulcinju odakle su dalje išli u druge severnoafričke luke, u Aziju i severnu Ameriku. Trgovina je ubrzo zahvatila roblje svih vrsta, ne samo crno, i postala zanimanje mnogih turskih (i inače muslimanskih) porodica koje nisu imale nikakve veze sa gusarenjem. (Smatra se da je na pijaci u Ulcinju prodat kao rob i Servantes, zarobljen tokom bitke kod Lepanta.) Međutim, prestiž muslimanskih boljih kuća merio se brojem ne prodatih, već zadržanih crnih robova koji su upotrebljavani za sve vrste poslova, od najtežih do običnih, kućnih.
Prvi crni robovi pojavili su se u Ulcinju 1571, a 1880 - kada su iz Ulcinja definitivno otišli Turci - u njemu je bilo 100 crnačkih kuća. Na brdu Pinješ iznad Ulcinja postoji i danas Arapsko polje. Na njemu su se crnci sastajali, obavljali svoje verske obrede i igrali ritualne igre. Tako je nastala i temperamentna folklorna igra "Saraveli", sa lako prepoznatljivim afričkim melosom u osnovi.
Termin "arapsko" i "Arapi", koji se po pravilu vezuje za crnce u narodnom govoru i epskoj poeziji, došao je iz turske tradicije koja tako imenuje sve ljude tamne kože. Nasuprot tome, svi ljudi svetle kose i očiju (npr. u Pričama iz 1001 noći) nazivaju se Francima i smatraju đavoljim potomstvom.
Literatura
 | 1959 | Јиречек, К.: Трговачки путеви и рудници Србије и Босне у средњем вијеку,, Зборник Константина Јиречека, I, Посебна издања САН CCCXXVI, Одељење друштвених наука 33, Београд, 207-303. [278] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.vv. Оцин, Улћин] cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
| 1980 | Бошковић, Ђ. & Ковачевић, М. & Мијовић, П.: Улцињ, Београд cobiss |