PRILEP, Prelip, Prilip
Prilep, Markovi kuli
Prilep, panorama (pogled sa Markovih kula)
Istorijski nazivi
Ceramiae/Keramiai, Prilapon
Etimologija
1019. u grčkoj povelji Prílapos, stsrp. Prilěpь, takođe u množini Prilěpi kod Dečana, izvedenice Prilěpьnica kod Gnjilana, Prilěpьcь kod Novog Brda, rodno mesto kneza Lazara. Od pri -l(ij)epiti, verovatno u vezi sa primitivnom tehnikom gradnje lepom, tj. mešavinom blata i pleve. (A.L.)
Atribucija
Prilep
- grad bijeli: Na Prilepu gradu bijelome (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 10:127); ER 124
- grad: Onda ode u Prelipa grada (MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 44:310); MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 67 - bijeli grad: U Prelipu, bijelomu gradu (MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 44:264) - bez atribucije: Jedno biše od Prelipa Marko (MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 45:7); MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 67
- grad: Otidoše ka Prilipu gradu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 34:84); Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 40, 42, 56, 63, 65, 66; ER 124, 139, 140; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 11, 36, 68, 69, 73, 91, 94, 111, 119, 137; SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 52, 56, 81, 87; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 32; MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 53, 65; MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 4, 14, 19, 20, 52, 61, 68, 69; MH VIII, 17 - bijeli grad: U Prilipa u bijela grada (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 42:30); Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 59, 66; Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 10; Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 21, 38; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 6, 36; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 32; MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 42 - bijeli: Nosi knjigu bijelu Prilipu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 42:52); Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 56, 62, 66, 67, 68; Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 24; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 119; MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 55; MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 14, 19, 20, 29, 43, 52, 58, 61, 68 - bili: Ja sam jutros od Prilipa bila (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 68:49) - ravan: Dovede je u Prilipu ravnu (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 60:57); KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 32 - na krajinu: A više nje Prilip na krajinu (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 24:282) - u polju Kosovu: I grad Prilip u polju Kosovu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 66:94) - bez atribucije: Jedno bješe od Prilipa Marko (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 39:3); Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 40, 42, 56, 57, 62, 64, 65, 66, 67, 68, 70, 72; Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 24, 37, 42; ER 124; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 6, 11, 68, 72, 73, 81, 91, 110, 111, 119, 137, 159; SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 48, 50, 56, 81, 86; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 32; MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 53, 55; MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 14, 16, 20, 23, 29, 41, 42, 43, 58, 62, 69
Geografski položaj
41° 20’ N, 21° 34’ E
Grad u Makedoniji. Nalazi se u severnom delu Prilepsko-bitoljske kotline.
Istorijat
Prvi put se pominje 1014. u sklopu Samuilove države. Pod vizantijskom vlašću zvao se Prilapon, a 1334. zauzeo ga je srpski car Dušan Silni. Kasnije je Prilep bio prestonica kralja Vukašina i njegovog sina, mladog kralja Marka.
Srednjovekovni Prilep se nalazio oko 800 m s/z od današnjeg grada, na mestu predgrađa Varoš (Markova varoš). Taj srednjovekovni grad bio je smešten u podnožju stenovitog brda Markovi kuli (rimske Ceramiae), visokog 250 m. Na tom brdu još uvek postoje razvaline nekadašnjeg utvrđenja – zidina i kula. Nije utvrđeno kada je ovaj grad bio podignut, ali se smatra da je na njegovom mestu postojala neka tvrđava još u helenističkom periodu. Markovi kuli spadaju u najveće srednjovekovne tvrđave na Balkanu i najbolje očuvane stare gradove u Makedoniji.
Posle smrti Kraljevića Marka 1395, grad su zauzeli Turci koji su u XVI v. podigli današnji grad. Turski Prilep je već u XVII v. bio veliki grad sa 1.000 kuća, 200 dućana, mnogobrojnim školama, džamijama, medresama, tekijama i hamamima. Austrijska okupacija krajem XVIII v. unazadila je grad i raselila njegovo stanovništvo, tako da nije ponovo oživeo sve do proterivanja Turaka 1912.
Kod Vuka u Rječniku s.v. Prilip: „grad u staroj Srbiji, za koji se pjeva i pripovijeda da je u njemu živio Marko Kraljević”.
Epski kontekst
U pesmama se Prilep vezuje uvek za Kraljevića Marka i samo se tako i pominje (vide i njegovu vezu sa Talom od Orašca). U pesmama koje su ovde navedene samo je jedna izuzetak – muslimanska pesma KH I, 32 koja u Prilep smešta Filipa Madžarina. Ovaj lik (takođe i u varijantama Filip Dragilović i Filip Šokčić) u hrišćanskim pesmama je tradicionalni protivnik Marka Kraljevića (Vuk II, 59; SANU II, 56, 57, 58, 59; ER 124), a struktura pesama u kojima se opeva njihovo rivalstvo slična je ovoj muslimanskoj. Do kontaminacije je došlo verovatno prepevavanjem.
Prilepske crkve
Crkva sv. Đorđa kod Prilepa pominje se u povelji kralja Dušana iz 1335, kada je darovana manastiru Treskavcu. Podignuta je krajem XIII ili početkom XIV v. Nije utvrđeno gde se tačno nalazila. U istoj Dušanovoj povelji pominje se i crkva sv. Nikole, takođe darovana manastiru Treskavcu, koja se još uvek nalazi u samom gradu. U gradu je podignuta i crkva sv. Petra u XV ili XVI v. U Prilepu se nalazila i crkva sv. Petke iz istog perioda, ali nije identifikovana, već se samo pominje u literaturi.
Markov manastir (sv. arh. Mihaila i Gavrila) tako je nazvan jer se pretpostavlja da je podignut u doba kralja Vukašina i njegovog sina Marka. Nalazi se iznad Prilepa u Markovom gradu. Od prvobitne crkve sačuvan je samo prednji deo. Pored ulaznih vrata naslikani su ktitori – Vukašin i Marko.
Crkva sv. Đorđa kod Prilepa pominje se u povelji kralja Dušana iz 1335, kada je darovana manastiru Treskavcu. Podignuta je krajem XIII ili početkom XIV v. Nije utvrđeno gde se tačno nalazila. U istoj Dušanovoj povelji pominje se i crkva sv. Nikole, takođe darovana manastiru Treskavcu, koja se još uvek nalazi u samom gradu. U gradu je podignuta i crkva sv. Petra u XV ili XVI v. U Prilepu se nalazila i crkva sv. Petke iz istog perioda, ali nije identifikovana, već se samo pominje u literaturi.
Markov manastir (sv. arh. Mihaila i Gavrila) tako je nazvan jer se pretpostavlja da je podignut u doba kralja Vukašina i njegovog sina Marka. Nalazi se iznad Prilepa u Markovom gradu. Od prvobitne crkve sačuvan je samo prednji deo. Pored ulaznih vrata naslikani su ktitori – Vukašin i Marko.
Još jedan Prilep (stari grad) nalazio se verovatno u dolini Bistrice, leve pritoke Drine, severno od Foče (danas Srbinje u Republici Srpskoj). Spominje se 1392.
Literatura
 | 1922 | Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.v. Прилип] cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
| 1971 | Marković, Jovan Đ.: Gradovi Jugoslavije, Beograd. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [2:428, 429] |
| 1976 | Tabula Imperii Romani. Naissus, Dyrrhacion-Scupi-Serdica-Thessalonike, Slovenska akademija znanosti in umetnosti, Ljubljana 1976. [70] cobiss |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 3] cobiss |