PODGORICA
Podgorica, panorama
Podgorica 1924.
Istorijski nazivi
Alata, Birsiminium, Ribnica, Depedogen, Titograd
Etimologija
Po položaju pod brdom Gorica, čije ime znači ‘malo uzvišenje’. Antičko ime Birsiminium, Bersumno možda ilirsko u vezi sa slov. breg. (A.L.)
Atribucija
- šeher: Da ja idem šeher Podgorici (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 42:88); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 28; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 27 - šeer: Povedoše šeer-Podgorici (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 28:32) - bijela šeher: U bijelu šeher-Podgoricu (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 5:2) - prostrana šeher: Kroz prostranu šeher Podgoricu (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 42:3); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 163 - gizdava šeher: I gizdave šeher Podgorice (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63:241); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 10 - lijepa šeher: Od lijepe šeher Podgorice (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 27:2)
- krvava šeher: Od krvave šeher Podgorice (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 25:2)
- varoš: Prati knjigu varoš-Podgorici (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 89:317); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 44; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 6, 31, 58, 63, 65, 73; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 20, 30; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 23; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 9, 50, 140, 162, 163 - bijela varoš: Od bijele varoš Podgorice (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 8:10); SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 37; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 14 - lijepa varoš: I lijepe varoš-Podgorice (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 89:167); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 63, 73; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 20; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 17, 50 - gizdava varoš: I gizdava varoš Podgorica (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 9:95); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63, 170
- široka varoš: U široku varoš-Podgoricu (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 61:795) - kitica varoš: U Kiticu varoš Podgoricu (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 56:114); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 4, 12 - pitoma varoš: U pitomoj varoš-Podgorici (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 30:2) - u sred Zete varoš: U sred Zete varoš Podgoricu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 140:27)
- mjesto: Je li kakvo mjesto Podgorica (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 167:50)
- lijepo mjesto: Od lijepoga mjesta Podgorice (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 167:32)
- divno mjesto: Divno bješe mjesto Podgorica (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 167:54)
- ravna: Sobom uzet’ ravnu Podgoricu (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73:309) - ramna: Krenuće se Podgorica ramna (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 63:104) - bez atribucije: Podgorici, butun porodici (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 89:318); Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 17; Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 6, 10, 11, 18; Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 42; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 14, 30, 31, 52, 58, 62, 63, 65; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 4, 5, 10, 17, 20; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 4, 18, 38; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 4, 47, 49, 50, 61, 62, 63, 136, 140, 161, 167, 168, 170
Geografski položaj
42° 26’ N, 19° 15’ E
Glavni grad Crne Gore.
Istorijat
Nalazi se u severnom delu ravnice Zete, na s/z Ćemovskog polja i na obalama reka Ribnice i Morače. Deli se na staru varoš, s leve strane Ribnice i Morače, s niskim i zbijenim zgradama, krivudavim ulicama, i novu – s desne i leve obale Morače, između Ribnice i brega Gorice.
Podgorica se prvi put pominje oko 1326, dok je grad na levoj obali Ribnice pri ušću u Moraču znatno stariji, verovatno iz rimskog doba. Taj se rimski grad zvao Birsiminium i njega su Sloveni prekrstili u Ribnicu, prema istoimenoj reci. (Ribnica, tj. stara varoš, i sama se deli na Varoš i Mićen.) Za vreme despota Đurđa Brankovića Podgorica je bila glavno mesto u Zeti i sedište namesnika vojvode Altomana. Od 1452. bila je u posedu Stefana Crnojevića, zetskog velikaša. Turci su je zauzeli verovatno 1477. i priključili Skadarskom sandžaku. Na temeljima starog grada podigli su novi, od kamena iz razrušenog rimskog grada Dokleje/Duklje (Doclea). Stradala je od kuge dva puta: 1765–1767. i 1770.
Podgoricu Crnogorci nisu mogli da osvoje ni iz dva pokušaja, ali su je dobili po odredbama Berlinskog kongresa iz 1878.
Ispod brda Gorice, na starom podgoričkom groblju, postoji crkva sv. Đorđa za koju se pretpostavlja da je podignuta između IX i XII v.
Epski kontekst
U pesmama se pominje kao jedan od poseda Ivana Crnojevića u kontekstu ženidbe njegovog sina Maksima (Vuk II, 89), u kontekstu bitke na Martinićima 1796. (SM 168), zatim u kontekstu pohoda skadarskog vezira Mahmut-paše Bušatlije na Crnu Goru 1796. (bitka na Visočici – Vuk IV, 10 i na Krusima – Vuk IV, 11; SM 170), u kontekstu bune bosanskih Turaka protiv cara i nizama 1831. kao mesto u posedu bega Lisičića (SM 62), u vezi sa bitkom na Grahovu 1836. (Vuk IX, 5), bojem na Kosovom Lugu 1839. (Vuk VIII, 58), napadom skadarskog paše Osmana Skopljaka na Pipere 1844. (kojom prilikom su za Crnu Goru bili izgubljeni Lesendro i Vranjina – Vuk VIII, 62), u vezi sa bojem na Sitnici 1849. (Vuk VIII, 63), bitkom na Dodošima 1850. (Vuk VIII, 52), crnogorskim napadom na Kuče 1855. (Vuk IX, 10), Ali-pašinim napadom na Liješnjane (Vuk IX, 20) itd.
Ribnica
Stari grad na ušću reke Ribnice u Moraču kod Podgorice, nedaleko od ostataka antičke Dokleje koja se nalazila u provinciji Prevalitani (Praevalis). Otuda se i čitava pokrajina zvala Dioklija ili Dioklitija. Na mestu antičke Dokleje nastao je u XII v. utvrđeni srpski grad Ribnica koji su kasnije prepravili Turci i na njemu izgradili Podgoricu 1474.
Ribnica kod Podgorice je rodno mesto Stefana Nemanje. Prvi put se pominje 1314.
Stari grad na ušću reke Ribnice u Moraču kod Podgorice, nedaleko od ostataka antičke Dokleje koja se nalazila u provinciji Prevalitani (Praevalis). Otuda se i čitava pokrajina zvala Dioklija ili Dioklitija. Na mestu antičke Dokleje nastao je u XII v. utvrđeni srpski grad Ribnica koji su kasnije prepravili Turci i na njemu izgradili Podgoricu 1474.
Ribnica kod Podgorice je rodno mesto Stefana Nemanje. Prvi put se pominje 1314.
Varoš i Mićen
Varoš je deo stare varoši do Morače, njen zapadni deo na kome je bio grad, a Mićen je istočni. Između Varoši i Mićena prolazi glavni put za Zetu.
Varoš je starija od Mićena i prva je naseljena. Bila je ograđena visokim bedemom od „šest tabija”. Na bedemu su bila troja vrata: zetska, kučka i malisorska, a zetska su bila najveća. Na ulazima je držana straža. Age su bile „kapidžibaše” i dužnost im je bila da svake večeri u određeno vreme zatvaraju vrata i ujutru da ih otvaraju. Po predanju, ime Milćen na albanskom znači „izvan pas”; ovo predgrađe je u ono doba velike nesigurnosti od Malisora, Pipera i Kuča služilo kao straža, baš kao pseto pred kućom. Prva kuća u Mićenu bio je čardak Avdovića. Varoš se deli na mahale i gušće je naseljena od Mićena. Kuće su zbijene i nagomilane, ulice uske i krivudave, a svaka je kuća opasana s lica visokim zidom, avlijom, da se preko nje ne može viriti unutra. To je tip stare turske varoši.
Varoš je deo stare varoši do Morače, njen zapadni deo na kome je bio grad, a Mićen je istočni. Između Varoši i Mićena prolazi glavni put za Zetu.
Varoš je starija od Mićena i prva je naseljena. Bila je ograđena visokim bedemom od „šest tabija”. Na bedemu su bila troja vrata: zetska, kučka i malisorska, a zetska su bila najveća. Na ulazima je držana straža. Age su bile „kapidžibaše” i dužnost im je bila da svake večeri u određeno vreme zatvaraju vrata i ujutru da ih otvaraju. Po predanju, ime Milćen na albanskom znači „izvan pas”; ovo predgrađe je u ono doba velike nesigurnosti od Malisora, Pipera i Kuča služilo kao straža, baš kao pseto pred kućom. Prva kuća u Mićenu bio je čardak Avdovića. Varoš se deli na mahale i gušće je naseljena od Mićena. Kuće su zbijene i nagomilane, ulice uske i krivudave, a svaka je kuća opasana s lica visokim zidom, avlijom, da se preko nje ne može viriti unutra. To je tip stare turske varoši.
Literatura
 | 1921 | Јовићевић, Андрија: Плавско-гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Српски етнографски зборник, X/21, 383 - 574. |
| 1940 | Пурковић, Миодраг Ал.: Попис села у средњевековној Србији, Скопље. cobiss |
| 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [88] cobiss |
| 1964 | Мијовић, П.: Alata – Рибница – Подгорица, Старинар 15-16, Београд, 69-93, 1964-65 |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [2:337; 3:69] |
| 1978 | Dinić, M.: Nastanak dva naša srednjovekovna grada, Ribnica – Podgorica, Srpske zemlje u srednjem veku, Beograd, 353-356. cobiss |