POČITELJ
Počitelj
Počitelj, ostaci utvrđenog grada
Etimologija
‘Odmorište’, od počinuti (Skok I 324b). (A.L.)
Atribucija
- grad bijeli: Počitelju gradu bijelomu (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 60:180)
Geografski položaj
43° 8' N, 17° 43' E
Mesto u BiH. Nalazi se na levoj strani Neretve, blizu Čapljine.
Istorijat
U srednjem veku je bio značajan utvrđeni grad koji je dominirao tokom Neretve do njenog ušća u more. Prvi put se spominje 1444. Pripadao je župi Dubrava kao njena najzapadnija tačka. Preko Počitelja je vodio put za Blagaj i Stolac. Mađari su ga dobili 1466, a Turci zauzeli 1471. Kod Vuka u Rječniku pominje se kao „grad i varoš u Hercegovini k primorju Dalmatinskome”. U novo doba je obnovljen i stavljen u funkciju kao umetnička kolonija.
Epski kontekst
U pesmi se pominje kao mesto okupljanja sve turske krajine (kojoj je centar u Mostaru) pred sukob sa Crnogorcima na Slivlju.
Još i: selo u Hrvatskoj kod Gospića, na severnim padinama Velebita, na levoj obali reke Like, u Ličkom polju. Na brdu j/z od sela stoji Vuksanova gradina, verovatno ostaci srednjovekovnog grada Počitelja.
Literatura
 | 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1997 | Hrvatski leksikon, I-II, Naklada Leksikon d.o.o., Zagreb 1997. [tom II] |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 3] cobiss |