PLADIN
Istorijski nazivi
Urbs paludarum, Mosaburg, Zalevar
Etimologija
Izvrnuto od slov. Blatьnъ, ili možda od lat. *paludinus u istom značenju. Manje je verovatno da se radi o bugarskom gradu Plovdiv (< stbug. Plъpъdivъ < trač. Pulpu-deva, prevod za grč. Philippoúpolis ‘Filipov grad’). (A.L.)
Atribucija
- grad bijeli: U Pladinu gradu bijelome (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 6:38)
Geografski položaj
Neutvrdiva ubikacija.Istorijat
Pladin se u ovde predstavljenom epskom korpusu javlja samo u ovoj pesmi i više ni na jednom drugom mestu. Pretpostavlja se da je reč o nekadašnjem Blatanskom gradu, mestu na Blatnom jezeru (Balaton) u Mađarskoj. Blatanski grad je bio prestonica slovenskog kneza Kocelja u IX v. pre dolaska Mađara u Panoniju (doba ćirilometodijevske misije među Slovenima). U tom slučaju bio bi Pladin isto što i Pribinj/Pribinje (vide), koje takođe ne postoji kao realan današnji lokalitet, a čije je ime formirano u vidu posesiva od ličnog imena Pribina, kako se zvao Koceljev otac. On je takođe imao prestonicu u Blatanskom gradu. Ubikacija „preko mora” mogla bi se odnositi na realnu oblast Prekomurje (Prekomorje, s onu stranu Mure).
Epski kontekst
Pesma (Vuk III, 6) ga pominje u kontekstu ženidbe Grujice Novakovića, gde se kao pravi epski heroj javlja protivnik glavnog lika – Grčić Manojlo, junak veći od onih koji ga na kraju pesme ubiju tek na prevaru. Pladin je mesto iz kojeg se prosi nevesta.
Literatura
 | 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 2002 | Лома, Александар: Пракосово. Словенски и индоевропски корени српске епике, Београд, САНУ, Балканолошки институт, посебна издања 78, Центар за научна истраживања Крагујевац. [46-47] cobiss |