BISTRICA
Ostaci starog Bistričkog Grada pored Livna
Bistrički Višegrad kod Prizrena
Atribucija
- isprid Kotara: Od Bistrice a isprid Kotara (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 11:16)
Geografski položaj
Neizvesna ubikacija.Istorijat
U srednjem veku grad i župa koja je pripadala Zapadnim stranama, na granici između Hrvatske i Bosne. Određenje župa se uz Bistricu javlja 1400. Iz povelje kralja Ostoje 1400. vidi se da je Bistrički grad isto što i Hlivanjski Grad, pa bi Bistrica bila Hlivno (vide ), što delimično odgovara i sižeu pesme. Ipak, pravo rešenje bi bila neka Bistrica u Ravnim Kotarima, što je za sada nemoguće pronaći.
Epski kontekst
Na više mesta u pesmama se pominje voda Bistrica (npr. Od Glinice do vode Bistrice, MH IV, 36:272), nekad i sa bližim određenjem u primorju (upor. Vuk II, 24). Ipak, najčešće se misli na Bistricu kod Livna (upor. MH III, 12, 13, 18, 19; MH IV, 30, 34, 43 itd.).
Pesma MH III, 11 peva o ženidbi Četić-Osmanage („od Novoga ispod Velebita”) Jelom Sužnjevića i o spasavanju udbinjskih trideset sužanja.
Literatura
 | 1940 | Пурковић, Миодраг Ал.: Попис села у средњевековној Србији, Скопље. cobiss |
| 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:93, 94; 3:565] |