BIHOR, Bijor

sl1

Stari grad Bihor, ostaci utvrđenja

Istorijski nazivi

Bichor

Etimologija

Srpski letopis pominje pod 1455. grad Bihorь u Zagorju (Даничић 1, 42). Toponim ima paralele u slovenskim zemljama: polj. Bychorz, pol. Bichore, mađ. Bihar = rum. Bihor, češ. Býchory, u Mađarskoj 1211. lično ime Bihor (Kiss 110b). Poljski oblik ukazivao bi na j posesiv od ličnog imena, češki na množinski oblik rodovskog nazvanja, naknadno singularizovan. (A.L.)

Atribucija

Bihor

Bijor

Geografski položaj

Stari grad u Crnoj Gori. Danas razvaline grada na desnoj obali Lima, 9 km severno od Berana. Cela oblast – zajedno sa srednjovekovnom župom Bihor koja se nalazila između Lima, planine Bjelasice i Koritsko-peščarske visoravni – dobila je ime po njemu.

Istorijat

Ime Bihor se pominje 1450. u jednom dokumentu iz dubrovačkog arhiva: „In loco vocato Bichor”. Turci su ga zauzeli 1455: „primi carь Bihorь u Zagorju 1455”.* (Zagorje je u XVI v. bilo turska nahija čija su se naselja nalazila između Tutina, Sjenice i Rožaja, u kadiluku Trgovište.) Sredinom XVI v., prema turskim izvorima, u tvrđavi je pored hladnog oružja bilo topova, pušaka i ostalog što je potrebno za odbranu, a posada tvrđave je brojala 226 ljudi. U XVII v. pominje se Bihorska episkopija, a oko 1686. bihorski episkop Visarion.

Epski kontekst

U pesmama se javlja kao mesto iz kojeg Turci kupe vojsku za borbu protiv hrišćana, odnosno kao jedno od onih turskih mesta iz kojih je u borbama sa hrišćanima stradao „cvijet od Turakah, a gospoda starijeh odžakah”. S obzirom na kontekst (Suvodol, Gusinje), u pesmi Vuk IV, 31 moguće je da se radi o istoimenoj oblasti.

Literatura

book1882Новаковић, С.: Никољ Пазар и Бихор Град, Годишњица Николе Чупића IV, 333-343.  [333-334]
book1959Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  [43]  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  [s.v. Grad]  cobiss
book1974Зиројевић, Олга: Турско војно уређење у Србији (1459-1683), Историјски институт, Београд.  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1:42, 353*; 3:206]
book2002Томовић, Гордана: Жупа Будимља, Милешевски записи 5, Пријепоље, 72-74
book2006Томовић, Гордана: Из историје Средњег Полимља од VII до XVII века, Манастир Светог Николе у Подврху 1606-2006, Београд, 23-57, 48-50  cobiss