BIHOR, Bijor
Istorijski nazivi
Bichor
Etimologija
Srpski letopis pominje pod 1455. grad Bihorь u Zagorju (Даничић 1, 42). Toponim ima paralele u slovenskim zemljama: polj. Bychorz, pol. Bichore, mađ. Bihar = rum. Bihor, češ. Býchory, u Mađarskoj 1211. lično ime Bihor (Kiss 110b). Poljski oblik ukazivao bi na j posesiv od ličnog imena, češki na množinski oblik rodovskog nazvanja, naknadno singularizovan. (A.L.)
Atribucija
Bihor
- bez atribucije: Od Bihora i od Kolašina (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 170:234); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63
- ravni: On pokupi sve Gusinje redom, / Suvodola i Bijora ravna (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 31:184–185)
Geografski položaj
Stari grad u Crnoj Gori. Danas razvaline grada na desnoj obali Lima, 9 km severno od Berana. Cela oblast – zajedno sa srednjovekovnom župom Bihor koja se nalazila između Lima, planine Bjelasice i Koritsko-peščarske visoravni – dobila je ime po njemu.Istorijat
Ime Bihor se pominje 1450. u jednom dokumentu iz dubrovačkog arhiva: „In loco vocato Bichor”. Turci su ga zauzeli 1455: „primi carь Bihorь u Zagorju 1455”.* (Zagorje je u XVI v. bilo turska nahija čija su se naselja nalazila između Tutina, Sjenice i Rožaja, u kadiluku Trgovište.) Sredinom XVI v., prema turskim izvorima, u tvrđavi je pored hladnog oružja bilo topova, pušaka i ostalog što je potrebno za odbranu, a posada tvrđave je brojala 226 ljudi. U XVII v. pominje se Bihorska episkopija, a oko 1686. bihorski episkop Visarion.
Epski kontekst
U pesmama se javlja kao mesto iz kojeg Turci kupe vojsku za borbu protiv hrišćana, odnosno kao jedno od onih turskih mesta iz kojih je u borbama sa hrišćanima stradao „cvijet od Turakah, a gospoda starijeh odžakah”. S obzirom na kontekst (Suvodol, Gusinje), u pesmi Vuk IV, 31 moguće je da se radi o istoimenoj oblasti.
Literatura
1882 | Новаковић, С.: Никољ Пазар и Бихор Град, Годишњица Николе Чупића IV, 333-343. [333-334] |
1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [43] cobiss |
1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
1974 | Зиројевић, Олга: Турско војно уређење у Србији (1459-1683), Историјски институт, Београд. cobiss |
1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:42, 353*; 3:206] |
2002 | Томовић, Гордана: Жупа Будимља, Милешевски записи 5, Пријепоље, 72-74 |
2006 | Томовић, Гордана: Из историје Средњег Полимља од VII до XVII века, Манастир Светог Николе у Подврху 1606-2006, Београд, 23-57, 48-50 cobiss |